Pastir

192

Далеко ће наш оваГ посао боље напредовати ако се мјесто туђинске књиге, послужимо са нашом природном и живом књигсм — са јавним духом срвснога народа. То су наше србске пгесме и остали та1 бисер народни. Баш Ге школа за то да обшти дух понови и оживи у поГединцу. Народ нам одише свошм духом; али Ге по1единац Србин клонуо под туђинским упливом!... Стихове славенске из св. писма ето цитира Раић, Платон и др. па не помаже. Д1еца данас све забораве, што су 1 уче научила. Тако 1 е и с нашим „молитвама!“ На дневном Ге реду риГеч нашиге људи: „знао сам све молитве; али сам богме поборавио ...„Незнам већ ни моге име . . .“ „Иште шваба своге крисартикуле ...“ Дакле, да ова задаћа наша о „истини“ Божимн збиља 1 ош Гаче удари д1еци у очи и душу, ваља то подпомоћи са народном ризницом. Ради примГера ево само ово: Мати Краљевића Марка учила, да говори истину, па му вели:

Лавра Печзрска (шонастнр успења св. Богороднце у Рут.)

Величествено ее представља ово велико двобошо, крстообразно прекрасно зданиГе, кад се кроз западње или св. вратнице уђе у авлпГу Лаврску. Над стреом подпжу се повисоко дувари, кои су сви живописани прекраснам светитељима Олтар Ге округао имагућп 1ош од земље своГе испупченоети коГе се продужугу скоро до средњег кубета, а мало Ге мања нешто од главнога. Дувари од западне стране, гужни и северни као и у Михашловог монастира продужени су, правећи сокачпћ од неколико хвати дуг до главни врата црквени,

Немо 1 сине! говорити криво. Ни по бабу. .. ни по стричевима: Већ по правди Бога истинога!“ Сан Ге лажа ... а Бог Ге истииа:

Сад све даље што долази у Катихизису оставимо њ дгеца читаГу онако као и „Символ“ ради забаве.) (Продужиће се.)

(од М. М.)