Pastir

284

а неки опет чекаГу, да већ дете велико нарасте, — а то Ге опет небрежење и врдо велика грехота. *) У нагаем народу , свакад после крштења домаћин даГе ручак (обГед), и таг се донесе цркви или кућама; ако му Ге близу цркве, зове домаћин госте своГе, кога „милуГе и к)ћи. Ту мора бити позват свештеник, као прво лице и остали његови знани. У средини ручка, увек се врши оваг церемонтални символ. Воспртемник (кум), имавши при ееби Габуку, метне у њу, по свокп могућности и по свом волењу неку пару, неки већег а неки мањег течаГа. Исто и сви гости при ручку чине, метаГући у Габуку по ко1у пару, по свокп вољи. Исту Габуку, онако новцем начичкану предаГе восприГемник, матери младенчевоГ, да ова сачува аманет крштеном онако, како Ге дужна и самог младенца чувати. Од тих новаца, мати младев чева, ако 101 Ге дете живо трошити никако несме. То ге красан пример у нашем народу, — а то нте ни противно нашоГ матери цркви. Мудраци су Господу нашем Исусу Христу донели на дар , кад су му дошли на поклонење: злато , са ливаном и смирном; па то 1е као символ, подражању онога, кош 1е цео род људски, свошм божанственим животом, спасао. (И ова 1 обичаг, како смо могли разумети, тра1е од вашада код Гуде1а, тек они га другоГаче тумаче, а на име: чим Ге дете крштено (обрезано) оно 1е већ тиме добило моћ небеску да може напредовати и растити телом и умом. Но ове две саставне стихше, нису, веле они, довољан усдов, да дете као будући човек може бити потпуно срећно. За ово иште се 1ош да има и новаца. Те због тога, веле, треба му одма придружити и трећи покретач живота људског. *) Кад сам пре 15 година по парохиш као ђак с пок. мошм отцем ишао у селу Куманици, крштено ге Гедно дете од 3 године. Е тако 1е, кад ни сзом свештенику не ће да каже, — 1ош се страше Гурисдикци1е турске, коГа им се у срцама улегла.