Pastir

286

сиротиња) неодричу таквих дарова. Ово велимо тим пре, што 1е таг обича!, као што већ наспомену смо, и штетан по свошм посљедицама. Хер већина породица одлажу крштење младенца од данас на сутра Гедино зато, што породиља мш ни!е готова са даровима и што се не сме због тога да позове кум на крштење, због чега се често догађа да дете умре и некрштено, или се мора по изненадном каквом догађаГу сирома попа у по ноћи дизати и трчати да на позив домаћина затекне дете у животу и да га крсти. И овакви позиви нису ретки Гер по кадкад они се чине и ради шпекулацше, почем се куму не би смело изаћи наочи, кад би се казало да Ге дете без нужде крштено без кума. А 1 е ли право да оваг терет трпи и домаћин и свештеник, а све ради тога обичага што кума и његове укућане ваља даривати?.. Уред.) Праштагући се пак восприГемник са матером младенчевом, љуби га ова у прси, после у руку, у колено, у прсте на ногама, па на пошљетку и саму земљу пред њим. Кј-мови обично бране се од тога: „немоГ тако кумо“ и пр.; но та! обичаГ, и дан данашњи постоГи. Кумови су од старина, а има и укрсног кумства. Она су постала нека по волењу , а нека из нужде. По волењу постаГали су кумови, кад домаћин домаћина заволи, а ту 1е увек бивало укрстно кумство, кумуГући Гедан другоме. По нужди су постаГали кумови, кад би се у тим ФамилнГама крв догодила, била хоткмична или нехотична. Из тога Ге произлазило кумство, те Ге убичева ФамилиГа обично кумила ФамилиГу и родбину погинувшег, само да би се крв како утишала. Обично у таквим случаГима износиле су ФамилиГе убичеве ђецу малу, крштену и некрштену, на места куда ће браћа, отац или стареотина задруге, ФамилиГе убиГенога, проћи. Ту су потрзате риГечи: „кумим те Богом и св. 1ованом“ или „прими Бога и св. 1ована“ , и тако Гош много коГекакових заклетви, — па ако убиГеног ФамилиГа склони се на то, да немаГу у будуће никакову освету, за