Pastir

354

што се тиче Форме, саме суштности тагне, и строитеља, имам приметити назорешма , да су они сасвим на кривом путу, и да несвршуГу ову свету ташу по примеру Христовом. Почем немагу освећеног строитеља нити 1 е свршуГу по оног Форми ко1у Ге Христос оставио свошм посљедоватељима, нити напоедедку веру1у да се дебац и вино после освећења претвара у суште тело и крв Христову, зато се и ова њина тако названа „вечера Господња“ не може назвати ташом, као год и њино крштење што ни1е таша, они дакле поред свега тога што примагу две таше, т. Г. крштење и причешће, у ствари немагу ни Гедну. — Какав поГам има наша св. црква о св. Евхаристиш? Ст. ЕвхаристиГа т. ћ тело и крв Христова иод видом леба и вина превазилази све друге таше, Гер она саГедињава верне са самим Ис. Хр. и отвара вернима врата раГска; у њо1 се излива свака благодет божига на верне, и њу нико други осим правилно рукоположеног свештеника вршити не сме. Друго, ова се таша мора на пристошом месту вршити и никако без антимиса; свећеник мора пазити на просФоре и на вино, проСФоре мораГу бити од чисте шенице и квасцом умешене , а вино чисто и од грожђа. Свештеник мора у проскомидош усути мало воде у вино, по речма св. Хована: „единг отл коинх копУемг реврл в\и> проводе и лвУе изв!де крокв и кодл.“ (Хов. гл. 19.) У онаг иар, кад служећи свештенак рекне: „низпосли дг^х^ ткоего Скатлго и т. д.“ -— „И соткори увш х л ^ Б2 с ^ честное тћло Христл ткоего, л еље кх чаши сеи,“ и т. д. и на последку кад то трећи пут рекне: „преложикл д^х ол12 ткоимх скдтили,“ онда се лебац и вино претвара у само суште тело и крв Христову наитигем светог Духа. Назорегци веле да се лебац и вино благодарним молитвама добродГетелног и од збора изабраног лица освећу1е, и да онда предстаља тело и крв христову, а неверу1е да се лебац претвара у само суште тело а вино у истину крв Христову.