Pastir

352

ђали религиозно осећање друштвено. А о вартоломегскоГ ноћи и о тридесетогодишњем рату, — ту не би било ни спомена. Само прекомерна стега,иразне инквизицте тераГу људе да се решавагу на све. Кад човека доведу подобне прилике до тога, да он прешав преко моста, разваљуге сам свогом руком мост, да се не може натраг повратити ако недостигне своге цељи, тада, — и само тек тада, готов 1 е он и да спали какву хоћеш папску булу (наредбу) па и да седне између два бурета напуњена барутом и с запаљеним Фитиљем у руци као на прилику Јенглез Фокс. При слободном говору и мисли на западу Гевропе много и много било би исписано хартте и потрошено мастила, а не би се гавило то раздво1ење у цркви, ко!е би по свог прилици узело 1ош шире размере, да нису с Гедне стране и сами реФорматори ослабили у међусобно! свокп препирци а с друге стране и сама римска црква непредузела лепши и бољи правац. Сва доцнта револуцта на западу гевроие, Француска у ХУШ. веку, и Шпанска у 1821. год. Талтанска у продужењу целог овог века, Француска у 1830. и 1848. год., изазиване су биле нарочито тиме, што се чинио притисак у слободи мисли и говора. Примечанта Ге достошо овде то, да Ге револуционарна ФилосоФта ХУШ. века свошм првоначелним происхођењем и развићем обвезана Генглезима. Лиатитудинаризам, деизам и натурализам никоше и научно бише разрађени у Хенглеског а не у Францускоћ А зашто и одкуда то? Зато што там, поред ширег закона о слободи мисли и говора, могаху људи мирним путем доћи до оног до чега се Француски ум, под притиском 1езуитизма и апсолутизма, морао докопавати борбом и ломљењем, па често и револуциом. Ово ни1е само наше мнење. Ово потврђугу и они црковни писатељи, кош су строго одани интересу цркве, као на прилику Гизлера, Код њега могао би радо-