Pastir

371

гњев самога Бога; за то се браћо мога као ватре чувагте ове накадшпе страсти , коГа се међу нама значашо већ почиње да уводи. (Наставиће се.)

Црте нз живота св. апостола Павла. (по БИСПИНГу). (Продужење из бро1а 21.) Они кош су ту били рекну Павлу: „ти првосвештеника божиГег срамотиш!“ Павле на то одговори: „ни сам знао, браћо, да Ге он првосвештеник,“ т. 1. човек кош тако неправедно ради, неможе се оматрати за првосвештеника. Ползугући се десившим се после овога слободним временом, Павле Ге се лепо послужио у своГу ползу. У синедртону заседавале су обе противне 1една другог партахе Фарисега и садукега; и сам првосвештеник спадао Ге у еадукеге. Ово хе Павле и употребио у своху ползу, обхавивши, да његово веровање у вечни живот и васкресење мртвих хесу поглавити узрок због чега га гоне. Тако поведено дело имало Ге красан успех. Обе партахе почну се сада у синедрихану препирати; и Павле се избави од њих. Наступахуће ноћи Павле хе, као и у све одсудне тренутке живота свога, имао виђење од неба. Тави му се Господ и рекне: вуди словодан Павле, Гер као што си сведочио о мени у Херусалиму , тако кеш имати и у Риму лроповедати. Тарост пак худеха до тога хе дошла, да су се сутра дан више од 40 људи заверили ништа нехестн и не пити док Павла не убиху. 0 томе дозна друг Павлов и каже нахпре њему, а после и римском трибуну. Но желећи избавити се од даљих немира трибун пошаље Павла иод хаком стражом у Кесариху к проконсулу Антониху Феликсу и преда му сву ствар. Тако се одпочињу страдања апостолова (Дхехан. ап. 11 , 17—23, 35).