Pastir

380

на могућопотпунсп слободи сви1у чланова државних. Виши задатак државног уређења мора бити у томе, да — предоставља 1 ући човеку право уживања блага друштвених, — у исто време неограничава, у колико ге то могуће, ни његов лични индувидуални характер делателности. Ово ге основно правило еваког законодавства у опште; оно треба да буде основни камен и у погледу на цензуру. Држава, коГа има у себи не стотине и не хиљаде , већ милиуне становника, мора да се управфа и политиком, коГа има пред очима потребу евшу тих милиуна. За срећу и напредак саме државе, прека 1е иотреба уредити стање ствари тако, да и Хеврец и Турчин и католик и протестант могу ужавати у држави подгеднако право негледајући на различност њихових вероисповести. А ради овога ни1е доста ако се за њих застуни држава у толико, да их само несме нико гонити, већ им треба даровати и она права, каква сваки може имати од своГега отачаства. И тек у таквом случаГу они ће сви без разлике бити одани то! држави у комн живе и кокн служе. У нротивном случа1у протестант би вечно гледао на Ђерманшу као на свогу домовину, а Турчин — на Турску, као на сво1ега рода Мекку и Медину. . . Људи, кош се не слажу с овим погледом, веле: ,,кад би се то тако допустило, то шта би било од тих различних сектатора и секата? Зар не би међу њима била вечна и непрекидна бор6а?“ . .. Ми неодричемо могућност те борбе већ шта више допуштамо и да би 1 е било. Но у исто време молимо, да се непропушта из вида да та борба нше борба мача и оружга, већ борба пера и мастила. А оваква борба не само да недоводи државу до борбе с оружГем у руци, већ на против предохрањава 1е од тога. А да 1е тако , довољно ге ако за нример узмемо северне штате. Код ових 1е готово пуна слобода вероисповести : издају брошуре и журнале од свих противположних партага , па зато нема тамо ни пољачког, ни ирландског ии остезешког питања. Посљед-