Pastir

423

живота никога нештеди. И из искуства то ми зкамо, 1ер, дал’ има људи кош су живи, и кош су од ужасне косе смрти поштеђени ? Кога има од рођених, да нихе ово-земно времено биће променуо за вгечно, — небесно? И цар и књаз и богат и сиромах и стар и млад одлазе тим путем, као што неувези венац песама дамаскинових говори. Велимо, да смрт прекраћуГе пут живота свакоме , па и нашег врлог оца Саватша не поштеди, него га у 25-ох години одсели у крило оца небесног. Покошик , рођен у селу Смиљевцу (Трћима), нихе могао заостати, као његови вршњаци задовољаваГући се простим животом. ЕБегова душа жудила Ге за нечим већим, а мисао му Ге била та, да колико му силе допуетиле буду обогати се знањем. У великоГ освудици, а послужуГући и учећи се, сврши три гимназиГска разреда у Београду, са ваљаним успехом, па немогући вшпе тако чемерно и скучено живети и учити се измоли се од школе и постане учитељем у рудничком округу у Шутцима. Ваљаност његову, као учитеља, доста хе оцртао г. Стеван Д. Поповнћ, писар у просвети у „СрбиГи“ у маГу месецу, говорећи о школама у овог години. Ваљаност његова и као свештекиком угледала се, али не траГа тако дуго. Покогаик и ненаврши две године свога светог служења но 28. Апрнла пресели се са овог привременог живота у вГечни покоГ, у нахлепшем цвету младости своГе. ПокоГника, осим родбине његове и познаника, и парохшани оплакуГу, као свог врстног и ваљаног свештеника, — но укупно да рекнемо: „ лака му црна земљица.“

ЈАВНА БЛАГОД АРНОСТ. НашоГ цркви крчмареког у округу ваљевском срезу колубар. драговољно приложише и то: за Геванђеље у кадиФи обучено на велико коло гг. РаФаил Ковачевић шестни свештеник, СтеФан 1е-