Pastir

555

*

земаљских удовољстава, раставља се од свошх наГмилигих и блисвих, и хити што брже може у свету гору, да се посвети Господу Богу. А зашто? Зато, што тек таво види 1вдини иут кошм може бити у стању да донесе у народ своГ просвету, да утврди у њему спаеоноену, Геваиђелску истину и утемељи младу ерпску цркву. И заиста по кратком времену ми видимо искрену жељу његову у свему остварењу, — видимо у место скромних жеља и нада његових, његова велика и спаша дела за отаџбину; у место благообразног младића, — митроносног светитеља, пуна жарке љубави наспрам свега оног, што иђаше у корист и срећу српске цркве и српске просвете, Он — „прдкослдшА нлстлкиикх" истребљугекукољ душепагубне Гереси, ко 1 а Ге за онда заразом свошм почела да нрети Гужном словенству, а сеГе чисто геванђелско семе по евоме вароду; иодиже на све стране храмове; поставља по знатнишм градовима 1епископе од кошх већину сам спремаше и изображаваше за то дело; и свог архипаетирски престо утврђуге у средини земље срнске — у манастиру Жичи, одкуда подобно сунцу расипље на све стране луче нросвете. Он — клдгочестУА учителк — заводи по свуда у српству училишта, и све старе и младе, богате и убоге љубавно позива онима светога писма речима: прУидите члдд посл^шлите ллене. стрлх^ Господнк) нлг(ч^ клсг ; гер по себи самом знађаше, да те страх божиш почетак сваке мудрости. Он — „вселгннг ск^тилникг предходи сународницима свошма, примером кротоети, мирољубља; утврђуге међу њима братску слогу, напаГава срца њихова духом чисте љубави, наставља, исправља, побоштрава и сазидава своге духовно стадо и словом и делом. Због ових и многих другнх свошх преизреднвх врлина и ревноснога настагавања о умножењу и утврђењу праве побожности и истинске просвете — достоЈно ге он од целокупне православле цркве у