Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПРЕДГОВОР ХУП

и моралних наука и рефлексија нанизаних без савеза међу собом; сваки је песник уметао у Махабхарат, шта је хтео, не питајући, да ли његов уметак стоји у каквој свези с овим, што је пред њим и с оним, што је за њим. Махабхарату није било суђено, да добије коначног уредника, који би од оне несређене гомиле свега и свачега начинио дело умерена опсега и јединствено онако, како су Илијада и Одисеја дела јединствена поред свију еписода, које се у њима налазе, У Махабхарату су еписоде понајвише велики сасвим самостални делови, који се могу из целокупнога дела извадити без штете за целину, Таква је еписода или такав је уметак и песма о краљу Налу, која се налази у 1, књизи. Једино, што ту песму веже с осталим деловима Махабхарата, јесу многобројни вокативи управљени на краља Јудхиштхира, којему Врхадасво прича причу о краљу Налу и Дамајанти, па му врло често каже на пр. Јудхиштхире! Бхарате! Пандаве! Кунтин сине! Курујев потомче! народни господару! краљу над краљима! ит. д.

Потребно је, да у неколико речи кажем језгру Махабхарата, Негде у Индији има велика краљевина, о коју се отимљу на једној страни синови краља Пандуја, којих има пет, а најстарији је међу њима Јудхиштхир, а на другој страни Дурјодхан, који је њихов братучед. И Јудхиштхир са својом браћом и Дурјодхан потомци су негдашњега краља Куруја и припадају племену, које се зове Бхарати и које је основало ону краљевину. Дурјодхан, да би се ослободио својих супарника, позове Јудхиштхира на коцкање с погодбом, да онај, који буде надигран, мора краљевину оставити и бежати у пустињу. Дурјодхан будући у игри много вештији надигра лако Јудхиштхира те га заједно с његовом браћом прогна у пустињу на дванаест година. Ту у пустињи мудрац Врхадасво прича Јудхиштхиру причу о Налу, да би га у његовој беди и њевољи утешио, т. ј. да би му примером Наловим доказао, да се и Јудхиштхиру може срећа окренути, како се окренула Налу,

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ 2