Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т. МАРЕТИЋ

Нато њему и краљици Дар дарује: бисер-цуру три сина племенита:

Дамајанту да и Дама, Данта и светлог Дамана“, Пунане свију врлина,

Стравичне и страшно снажне,

Дамајанта витка паса Продичи се у свијету Са лепоте, са свог струка И са своје дике, гизде. Кад у напон она дође, Сто робиња нарешених И сто њених другарица Њу окружи ко Сачију. Ту блисташе кћи Бхимова Свим накитим накићена, Наочита усред друга Као муња из облака, Прелепа Дамајантија Као Срија окатица. Нит се виде нити чу се Игде таква красотица Мед бозима ни Јакшима Нити међу другим људма, Прикладна мома буњалне Срца и самим бозима. А Нал, јунак тигровити“ Немаше на земљи пара, Такав красник он бејаше Како сушти бог Кандарпо, Њега пред Дамајантијом "Од драгости сви хваљаху, А њу пред Нишађанином «Свак хваљаше непрестанце. Тако свеђер слушајући Изврсности једно другог Растијаше, Куншин сине, 'Чежња за још невиђеним. Не могући Нал љубави

30

40

50

Сл Сл

65