Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

„Кад пред бози очитујеш Човеку љубав, милена, Зато знај, да муж твој ја се Беседи твојој радујем. Докле даха у мом телу, Насмешљивко љупка, буде, Дотле с тобом живоваћу, Истинито то ти кажем."

Кад Нал руку склопљенијех Дамајанту обрадује Једно другом радујућ се, Агнија и друге боге Тад обоје погледају, Благослов моле у срцу.

Кћи Бхимова обрав Нала Прејаки света чувари У срцу врло весели Осам дара Налу даду. Сакар, мили муж Сачијин, Даде дар Нишађанину,

Да жртвујућ бога види,

а гиздаво, дивно ходи; Атниј даде Хутасан му" Своје биће, гдегод хоће, Јоште да му дар, да ступа У просторе ужежене ;% Јам, да вешт је у јелима“ И постојан и крепостан ;" Владар вода биће вода Даде Налу, гдегод хоће/ И венаца дивни мирис,

А сви даду деце двоје, Кад дарове те му даду, Бози оду у небеса,

А земаљски кад главари Дивећ се виде веридбу Нала и Дамајантије, Весело се дома врате,

Кад властељи силни оду, Поносити Бхим весело

17

130

135

140

145

150

155

160