Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

а

Е

=

ХИ УВОД Е "(ђ

_ оцу (Моје сунце). Описујући собу и кућу где се Ружа

родила, рођак Бранков Риста Михаиловић пише; „Кад је Бранко 1849 био у гостима у Вуковару, ишао је с највећим пијететом у собу ту, да види где му се мајка родила,“

Оставши удовац, отац Бранков, иако млад човек, не хтеде се више женити, и посвети цео свој живот васпитању своја два сина, Он је с њима излазио ваљда празником у шетњу, на Дуназ, ка паробродској станици, да деца гледају лађе; први пароброд — „Фрања !“, са Јованом Леманом Земунцем као капетаном — такао је станицу Земун у пролеће 1831 године. Причају да се цео свет окретао за овом депом кад би их отац повео у шетњу,

"тако су била лепа. За Бранка знамо да је био леш каква је била Стеванова лепота, види се по његову надгробном споменику у Гемишвару, где му је отац дао урезати једну ружу и старачко наивни натпис испод ње: „таки је био“. И Бранко наглашава лепоту свога брата у песми њему посвећеној; ту је „око чисто“, „лице свеже као цвеће исто", и румено „као после ноћи кадано се зорица зажари“,

«-___ С јесени 1835 Бранко оде у Карловце у гим"назију. Отац и брат му остадоше у Земуну; Тодор је са службом, као мали чиновник при царини, остао везан за то место, све до 1840 кад је постао царински контролор у Темишвару. Бранку је била једанаеста година; време је дошло да он учи гимназију; у Земуну такве школе није било, н најближа је била карловачка, и једна од најбољих ако нем најбоља; њу је и сам Тодор учио, Отац, дакле, одведе Бранка у Карловце, и преда на старање и стан "једном добром Немцу, Ауеру; лепо знање немачког дозвољавало је Бранку да живи у немачкој породици, и постајало је све лепше. |

Као кућу у Карловцима где је Бранко седео, обично показују једну малу, приземну, жуту, чисту кућицу, са два прозора са улице и једном баштицом, лево, идући патриаршиској башти (Засшава 1833, бр. 107), али је Ауерова кућа с друге стране, иза старе па-