Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

пели-"е омела 481

Онај Крстић из Будима што си говорио даће доћи Милошу уз новине, први је од свију сопситепја предао своју молбеницу Владици Платону још у Бечу преко писма, сместа како је разумео за смрт покојног Ђорђевића; па после салетао Владику лично у Будиму; а колико из Васини и Владичини речи видим, морао је и Коић за њега говорити; јер Вла-. дика вели „Здраво га фале,“ Владика је дакле њему обећао се, и то пре него што је дошао доле; пре негол што је знао ко и колико ће њи искати то | место, Сад наравно кад је дао реч он не може с | | _ поштењем трзати натраг па ни за рођенога; ал ја | мислим није требало тако ухитрити обећање, Сад“ дакле видиш да и онај за кога смо јамачно мислили = да ће бити за те учинио је другчије, Тако дакле ми | никакве надежде немајући оканули смо се и тога | што смо били наумили т, ј, ја, Натошевић, поп Лаза и Медак тели смо ускупа сви да идемо Хаџића да преволемо у надежди да ћемо владику за цело имати на нашој страни,

Натошевић се тек ономад вратио из Баје од Богобоја који је оболео јако с прсима,

Медаковић и поп Лаза тебе поздрављају. | Ала Ђуро ти би мени могао учинити једну љубав да ми пошљеш једно две оке турске алве без. ораја што се у дрвеним кутијама продају, А ја ћу. ти послати одма новце само ми јави шта коштају.

Аца Костић знаш да је умро, — Иначе новога нема ништа поздрави ми Милоша а тебе љубећи остајем

У Н. Сад, 19./3. 858,

Твој искрени РАДИЧЕВИЋ

3, Ако су још оне моје песме 1000 комада · што смо онда из Беча послали Милошу у животу, „ то ја теби ево писмено све поклањам.

'81