Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

= 5 Е ен = - = 6 Е = Уне На : у Е Ена плин У 3 7 – ЕН 3

_ НАП ОМЕНЕ а 4902

| МАЛОМЕНЕ | “а Због величине овог издања овде се дају само извесне“ "од најпотребнијих напомена. У осталом, у уводу“ од г. П.Поповића налази се довољно објашњења о многим личностима које ·

се помињу у песмама и -посмима, "објашњења алегорије у РЕТуШУ тле — Ма АИ

"При сређивању у првој књизи; исправљене су оне штампарске грешке које је Бранко уочио, а сем њих још и ове: -менека м. менена (с. 9, ст. 34), олује м. ољује (е.-33, ст. 6), = „Жраљевића м. краљевића (ес. 70, ст. 346), залађе м. заљађе 24 (ст. 669), немож' м нешож (92, ст. 256), сит га с шедо онда "да намлашим м. сит га с тедо онда немлатим (165, ст. 722),

у стиху Ла сред купа јада и чемера избгчена је, очагледно погрешком штампарском стављела, запета иза речи јада.

__Стр. 77. Ст. 559. — Јаков. Герчић, дире) тор Карловачке ! гимназије (од 1825 до 1851), велики пријатељ. ђака. Ње- | АЈ тов стан, назван раедарорит, био је отворен; ђацима, међу којима је бивало сирбмашнех који су ту бесплатно становала : "48. Програм- Српске Православне Велике Г имназије "Карлс-= | „вачке, 1819—880 Н. Сад 1880. с. 13—28; за 1888 стр. 16:). Један | ол старих карловачких ђака уверавао је С. Вуловића да је | „јаша један „бирташ“ код кога су баци одлазили. — Сешком беда су звали у Карловцима. Соку Калајџину Карловаца, праљу Ј. Герчића, код које су ђа:и становали (Глас, ХТУ, 17).

= _ Стр. 78. Ст. 599. — Арса: Путник, школски друг Бран- жов. Како је забележено у књизи гимназије Карловачке, уто- пио се, купајући се, као ђак У разреда. БЕН 5

| Стр. 79. Ст. 612. — Сима Крестић, друг Бранков. Као _ „адвокат умро у Руми 2/3 1830 г. у ; Стр. 80. Ст. 642. —, Јулије Радишић, пруг Бранков, који -– де у Бечу изучио медицину (Р.. Глас, ХИ, 37). Ту Бранко не тисли на свога брата, као што је хтео протумачити подруги пут Вуловић (Глас, ХМ, 162), већ на Радишића, ксо што се | види из првог писма оцу (овде, с. 421) Стр. 280. ст. 660. — Еогосав — Богобој Атанацковић, Стр. 281. ст. 665. — Нанка, приповст«а Богобоја Ата· нацкозића, штампана 1846 г. у 1 св. „Дарак Српкињи“. Ту добија изражаја нарочито омладински национализам, а Нанка је сва прожета тим осећањем. Нарочито је народна поезија њен идеал: „нема, песме под небом, која Си јој се тако допала <«30 ма-која српска народна песма.“ Стр. 281. ст. 680. — Прва љубав Богобоја Атанацковића, велика, страсна и несрећна, била је према Павлини Арадској из Суботице (Пушовање Богобоја Атанацковића, с предговором М. Савића, Огњановића Универзална Библиотека 5, Нови Сад, 1918). Доцније Б. Атанацковић волео је и Хелену Стојановић, а. и Марију Давидовић, јако, којом се и < оженио, | ·