Pesme i drame / Milutin Bojić

ПЕСМЕ 47

ХИМНА ПОКОЛЕЊА

1. ВАСКРС Свуд јесен мрка разапела нити, Камење плаче и прозебле гране, А Поколење Суза болом кити Гробове своје још непокајане.

Те сузе беху смоласте и вруће, Сузе џинова које Господ укле, Пред којима су звезде среће стукле, А сумњом прано ишчезло чезнуће.

А на дну мора плачна очајања Замрзла Вера, снегом покривена, Проклињала је јесења времена.

И једне ноћи чу се дух Познања.

Под облацима у магли и праху Заблесну пожар, и с кркљањем бљуну Васкрсла снага и бесвесно груну Јер у тој страви векови се клаху.

И урлало је, кркљало и врило И у лавовским канџама се мрело, У реци мозга стварало се дело И причешће се из лубања пило...

И Поколење Крви тад се роди, Ко Бог ватрени смрт из себе шину, Бокоре крина низ падину рину И груну пољем што у бесмрт води.

Поколење се Крви тада роди.

2. ПОХОД Преко језера, равница и стења (С китама ружа, гранчицама врења, У трку јуре синови Рашана, Победу кличу деца раздрагана.