Pesme / Mileta Jakšić

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

И родна поља. И у томе трену, Тих поветарац у пољу се прену И цео народ што у поља дође Задивљен врло трже се такође Када опази на хуму далеко Прилику као привиђење неко: Хаљину белу што се ко снаг сија, Косу, што сјајни лик му обаљија, Ко венац зрела пшеничнога влата Богате власи, увојке од злата, А са погледа озбиљна и блага Приливаше се мишицама снага, Сила, којом се живот биљке пита И род стотруки даје класу жита. И дивљаше се народ светлом лику, Док Њега неста на пустом видику.