Pesme / Mileta Jakšić

ОПРОСТИТЕ...

Ви сте слутили кој бол, тајну муку Када вам стискох младу, милу руку, А ваш строг поглед, лице бледо, мирно Укорело ме што сам вас додирно...

Ал срце ваше корело ме није; Сажалила се света чедност ваша На оног што се ко очајник маша, Несретан давно, среће Бог зна чије.

МРЗИЋЕ НАС

Срде се на вас, ви сте им саблазан И мрзиће вас потајно због мене, И преким ће вас оком погледати Све ово друштво: и људи и жене.

јер благо душе своје, жртву свету

За лажну љубав, лицемерство њино, Свој дар скупоцен, незаслужен поклон Ја сам узео натраг, с њих га скин'о

Да вас обаспем њиме: нежност своју Чуства и мисли — све сам вама дао: Ви сте им за то укор и саблазан А мене мрзе ко да сам их крао.