Pesme / Mileta Jakšić

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

МЕТАМОРФОЗА

Сневам да сам заспао у пољу Зими. Џбуње беше голо, наго; Белила се поља, снег је вејо На мене се'бео покров слаго. У тишини сва божја створења Као да се за одмором грабе: Испод леда спавале су воде Испод земље гуштери и жабе. Ћутали су пупољци под кором, Загрливши у сну једно др го Спавао сам и ја са природом, Спавао сам тврдо, слатко, дуго.

Сневам да сам прен'о се иза сна: Неко снежни покров трже с мене, Топло сунце грбтом се смејало, Џбуње пупча, поља се зелене.

У около хиљаду гласова

Уз шуштање набујалих вода: Узаврели вивци, дошле чапље, Стоји крекет жаба, клепет рода... Шта је овог И у место много

У памети мисли да премећем Напех плућа од силне радости

Да запевамр Не, — да закрекећем.