Peštansko-Budimska skoroteča

Тако е препов^дала Нера Полидору, и обогђ молила, да сутра Хариклего избави. „ Избави е • избави Хариклего ! избави собствено ти д1)'ге: тм си отап,Ђ!"' Она оде. Полидорг. се пакЂ у безчувственои и ужаснои забуни на едно маслино дрво наслони. „ Оиа е изгубл^на! " едва сђ тежкомт. мукомЂ изговори. СадЂ изтргне мачЂ свои изђ кории,е, и „одите! одите" повикне у бЗзснећемЂ одушевлЗзит „да се боримо за нш, да к) крвлго нашомЂ искупимо. И кадЂ Ј,е она челикомЂ овммђ погинути, то нетреба баремЂ и с1.ни наше да на онаи св 1; тђ оду, а да се не осветимо." Ђипи, и стане замаивати мачеМЂ ^ но другови га силомђ задрже, и извуку га ласкагоћи му, наполЉ изђ с^нице, чувавши га као бксногЂ каквогЂ читаву иоћв. У осв^ћено готро— сунце хсрвавни таи данЂ лучама своима ше посћтило — гласЂ трубе позва са свш страна народЂ на жертву предЂ храмЂ Аполлоновђ . Као пчеле поврве грађани, сви маслинммЂ гранчицама ув^знчани. За овмма идоше младићи у дугачкимЂ редовима • дћвоике, красие, цвћтагоће дЈвоике, имагоће црну косу са ружицама преплетену , са краснммЂ лицемЂ, кое е и саме у коси нмовои ружице заспгђавало. ПредЂ хњима е ишла озбилћно, мокрммЂ очима на небо гледагоћи, лаганммЂ хсораКомђ Хариклеа. —- Бледа, ко мЈзсецЂј између свЉтлећи звћздица, ишла е она поме%у цвЉтагоћи д"ћвоичица. Чимђ на степене храма ступи, то погледЂ свои обрати на около стоеће младиће , али не опази — Полидора — па онда дигне и очи и руке небу. ПогледЂ н :1 јпђ укочисе — укочисе на иски^еномЂ олтару.— Она се ужасне и стресе ;сузе потокомђ полету изђ очш дћвонка, а младиКи окрену лице свое одђ увћнчане жертве, кок), д а не б Б1 пала ? придржаваху дв^ дћвоике. АрисгодеМЂ Попне се садЂ на степене олтара. Она баци око свое на иебо, изнвлш-

вагоћи трогателнммЂ лицеМЂ тугу свок) ј д^воике су безсвћстио попадале, а младићи су зубима шкрипили, кздђ е она очи подизала. ( конацт. слћдуе ) Д 0 п и с и. У Новом! Бечего 10. 1ул1а 1842. Данасг после подне у два сата бмла е у окрулин) на шеЈгн_ужасна холуЈ1 ; кон не само снопл!; у другш хатарт, однела, но торонћ црковне и куће посвалвивала. у Меленди подигла е едну девоику на сокаку у бмсђ, п затимт. так.о о землто оборила, да е бЈздна оногт. дна умрла , а тако исто и едну жену, кон е на возу лштномт. седила, кадт. е возг преврат1о се, на пречаст. }'мртвнла. Оба ова самртника погребена су као жертве една покраи друге.— Гд. Михаилт. Торкошг, Дворне Канцелархе Унгарске Бечке Референдарг } дошао е Спаилукг Ново - Бечеискш , кои е нћговои куратели повћрент,, прегледати. Томт. приликомт. удостош е Пароха ЈоаннаЧочерллнг не само вишекратногт. на обћдг призивана, но и свогт. носТш^енгл } и дуго се у нрјиномт. разговору прп ићму задржао. ф У Вршцу 12. 1улјд 1842. Данаст. е држала Србска Младежт. Богословска свого последнге скупштину литерарноп. заниманн свогг , носећегт. насловт.: „Катедра Србскогт, езика" подт. управителБствомт. свогг обштелмблТ .ногЂ Професора Богословн Г. Лазара Слефан о вића , кои е поредт. толики како пароххалнм, тако и учителвски послова Сеп в изузетка у свакои скупштини присутствовао, и своимт. мидрммг савктима као и уредНБШТ. управлннТ.мт. безг. сваке користи, само изт. чисте лтобави кт, народности Србекои, младежв Србску К1. правои цТ;ли руководш , участвугоки и самт. како у граматикалномг дебатиранто , тако и у критичнммт. пресудама и другимт. литерарнћШт. задатцмма. Господинт, оваи заслуж1о е предт, цђлћшт. родомт, Србскпмт, нохвалу, сг тимт. више, што е онђ првви! досада, коп е одважхо се безт. сваке молбе и позива, да младежв ону, кон Ке данаст, сутра и сами учитеЛБИ и наставници Србски бмти, руководи, у србскомт, езику и литератури изобрази и ненко дружтво ово и надал'ћ утврди , изнснивши се на радоств нрисутствутоћи , да 1,е онт, и у будуће дужноств управителн по могућству сила свои радо наставити и одправлати. МладежБ Богословсхса наиизкренио заХвалностБ овде Г. Проф. С т е ф а н о в и ћ у очитуе. У скупштиниовоипрегледанг, е дневникт, } воЈсчп, В. Живковићемг,— касса дружтва повТ.рена Н. Ј - ј и С [I К у ; кое су оба званичника точно и савТ .сТно оцравлдли. Прочитавши свакП! члант., свои зада-