Peštansko-Budimska skoroteča

ПБШТЛНСКО - БУДИМСКШ ф К (Ш1Р © 5Р'Ш 41А

год. I.

и з д А е ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧБ.

ТЕЧ. I.

Неделн, 9. Авг)'ста.

Число 13.

М О Л Р А Д 0 С Т Б. о д т. Срба Ђорђа. Кадг на небо у поно^и Баднмт. погледт., и помоћи Ко чуденк) премогућстиа Л добћшмт.: ДЈ'ше чувства г 1ике мош Ј)адосТБ ! Кадт. на землћи , аелениломт. Украшеиои , лаорт. ст> криломт. Умилности мене лади , И ст. мирисомт. душу м' слади Онда имамт. радосТБ ! Поредг мене а кадт, драга, Србска дћва мила , блага , С1 >дећ'дЈ -шу м' занимава, Онда влада права слава, Онда мод радостБ!РђЧБ у свое ДОВА. II. Вредносп, разв1апн народнога езика. ( по Лаву гросру Туну ) Изображени одг> Бога су позвани, да буДУ во^је и одхранителБИ простога народа. ХристЈннска е дужностБ , свакимЂ могућимљ начиномт. свима , кои око насЂ л;иве , оно саобштавати, што одђ нби болћ знамо. Гд"ћкое зло нашегтз дружевногЂ стаиа одтудЂ произтиче, што се саобраштаван^ различнн чинова само кругомЂ нбховогђ посла, и тако назване зваиичне дулшости ограничава, и што мм у обште са ман^з изображенћтмЂ лшдма

рздко, и то ие на прхателБски начинЂ говоримо ј што б&1 користи ради наше чинити Морали. Сђ оиимђ се често, и пр1ателски Саобраштавати пеможемо , у коега езику све Наше ммсли, сва наша чувствованн сђ н Љ Комђ лакосћу изразити у стаиго нисмо. А кодђ многи е овако саобраштаванћ сасвимЂ своиственми предлчетЂ ШјЈовогђ званхн. За ове е врло потребпо, да шмђ се живо и сваковрстно развхе езикЂ, коимђ дјзиствовати морак>. Кшзижевно разв!ни1; езика сђ изображен $мђ и дћистваватЉмЂ учитела у тесиои е свези. Ако овде повода имамо особито на „ вешчествене " науке ( ВеаМбвепбсћа&еп ) д^иствовати, то шшђ ту придодати морамо, да у истои м^ри нега езика, па иол го разставнм (а1з51гас1е) понитја и н;тдубл 'ћгЂ душевиогЂ живота, зависи такођерЂ и одђ дћнтелносТи свештеника. СвештеиикЂ се озбилвски трудити има, да свое лшде кђ вмсокомђ христЈнискомЂ савршенству приведе, да 1ИМЂ понитји олакша, и чувства облагороди. А како 'ће то учинити, ако не пропов^дахЉмЂ слова Воааи у народномЂ езику ? Пе ман!; народнми сзикђ пада у кругЂ д^нтелиости и онм, коима истинабогЂ дружевно саобраштаванЂ сђ просгакоМЂ и!е правћт предмеТЂ нБШве званичне дужности, али опетЂ као за условхе савршеногЂ одправлана исте служи : и ммслимђ на л к а р е и ч иновнике. Тко се у шпово стан! постави, Мора осећати у колико Ман^ (постоећимЂ истммђ околностима) своши ду;кности одго-