Peštansko-Budimska skoroteča

66

Еорити може, ако е езикЂ^ коимђ дћгсвуе, текг> површно научш, иеголи онаи, кои е одг. части баремЂ у н!му од"хранЈ ]1Ђ. Тко пакт> ово неосећа , тко недопушКа , да езикЂ и литература и наиманБШ упли†на благостоанје грдне множине простога нар дај има, некп непокушава увоЗјенћ иносгранм елемента мсђу народЂ нашЂ као н!зшто пробитачно похвалг>ивати. Желимо ли кђ темел!>итомЂ изнснЈнно преложеим пмтанн доћи, то немоимо исто недостаточнммЂ прагилама помрачити. Тко сђ простммЂ СрбиномЂ, уколико е кђ ме^уусобномЂ споразумл"ћшк) потребно, србски говорити допушта, али свако в&1ше напредованћ србскога езика и литературе препречити гледа, таи се само по мЈри одђ оногђ разликуе, кои е — сђ већомЂ дослћдносћу — србскогЂ се езика сасвимЂ одрекао , да бћт на м^сто јЉ га што скорје другЈи свуда уведенЂ видш. ПоступакЂ обоице по нарави е еднакЂ, будући изображене тамо води, да се народногЂ езика, коису на изображенћ снародника свои обратити дужни, у толико одрекну, уколико ови кђ народномЂ езику принадлеже. Напредку србске литературе за лгобавћ иностранм елемеита на путЂ стати, значи свакако душевапЂ развитакЂ живећи поколћнјл мнимомђ благостолнпо будућсгЂ потомства на жертву принсти. Ово намЂ е свагда насилно присвоиванћ бмти видилосе. ИстииабогЂ човскђ валл и о наиудалћнЈимЂ послћдицама своегЂ д!лаин да проммшлнва; а навластито кадЂ се разрћшуго пмтани, кон благо и иесрећу читавогЂ народа опредЈшого, треба при поступашо нашеМЂ и на будућа поколћнЈи , у колико можемо , наиживл±> да пазимо. Али ипакЂ при свемЂ томђ никадЂ заборавлнимо, колико епогледЂ нашЂ у будућностх. неизвћстанЂ. По своЈои волх,и, ма и са штетомЂ ближнћга, проти†онога, што бм на корисТБ потомака бмти могло, и онда ЈошЂ—по мечти можда каквои—кадЂ е већЂ свеоб итиЈИЂ одобрепФмЂ примлћно, радити, и вккати ће само лудми космопо-

литизамЂ, или грћшно вмсокоум!?. Сђ хркстЈанскомЂ дакле смиреносћу божјему проммслу предани, за дужност*> нашу сматраимо, са свима средствама, коа су иаМЂ при руци, ме^у народЂ науке и знаности разпростирати, нћгозу душу облагоро^ивати, и народну литературу, као едино средство народногЂ препоро^енн нашегЂ , подизаги. У* вћреностБ паКЂ некЂ насЂ крћпи, да ћемо тимђ само срећу потомства нашегЂ тврдо основати. А гпто намЂ старанћ о народномЂ благу препречуе, то већЂ и збогЂ тога као лажно, блудно и неправедно презиримо и обацуимо. ПреглеДЂ британске трговине одђ године 1831 — 184 0. Бритапско е правителБство свои десетогодишнћји прегледЂ трговине савезпога кралћвства одђ године 1831 — 1840 обнародовало. Овака обнародованн свакои землви , а навластито, ако подуже доба заузимаш , ®дђ великесу зиаменитости. Оне излажу средства, коима се напредакЂ трговине, као поглавито условАб благостоан'1Н државиогЂ и богатства приватнм Л10Д1И, изсл1ђуе ; но у Еиглезкои су иста одђ особите , необичне вредности. 6рЂ одђ иностр тге трговине зависи енглезко богатство, упли†и величина. КадЂ бм се Енглезкои трговина одузела, то бм она бмла другогЂ степена сила. Трговигга нћиа намируе неситЂ енглезскги буджетб^ приходи ммтнице износе скоро половину свгвд енглезки прихода, т. е. на 24 милшна фн. игтерлиггга одђ нћна 52 Мил. фн. шт. *) У французкои изпосе ммтнпце садзо дванаестину државнм прихода. У Епглезкои инострана трговина, а особито извозђ робе, ко;о Енглезка готови , и у стрпе землћ оправлн , пге маленкостгз^ оиа е поглавита стваргз, огга е пмтанћ о животу и смрти. Трговина е Енглезку ономђ учинила, што е сздђ . У свима готово *) бдна фунта штерлинга изн јси нпшн 9 ф р. 24 КЈЈ. СЈуебра.