Peštansko-Budimska skoroteča

?4

Вукасовића настонтелв похвалБИвао— овако су ®ви учителБИ бодрогг. младића узносили. „ Н похвалу тогб младића много пут1И чуемЂ" рече благородна Царица, и гледаше младоП) далматинца, кои е предЂ ш.омђ понизно и стбгдлбибо стано. „ Желила бм видити, како се мачва (Гесћ1еп ), иекЂ узме раперЂ." Као што е пре нератоборанЂ предЂ ЦарицомЂ стаао , тако е садЂ , кадЂ е кђ борби преправјосе, величествено бмло нћгово лице, тако ватрене нћгове очи, тако гордо и сигурно нћгово дра ;анћ. Онђ е знао, да ће побћдити, и сви саученици — надвладани нћговомЂ снагомЂ и вћштиномЂ после суетнм напрезанн пустише оруж^е. Добра Царица налазила е прпмћтително удоволБство на окретности и на лћпомЂ држанго овогђ младића. „Прими" рече „оваи поклонђ мал&ти воаче !" предавши му 12 дуката— „ и после тако лгоге борбе прибави себи каково увеселћнје. " МладићЂ падне предЂ ноге благе Царице^ но она му заповћди, даустане, и пружи му десницу цћливати. После неделго дана Царица опетЂ дође , и наложи, да Јои се млад&т ВукасовићЂ доведе. ЗапБ1та га , какву си е радостБ сђ новцима прибав!0. Ту е оваи малодушанЂ 6 б 10, и у разговору тепао. „ Да ниси новце проиграо, или на друго гато потрошш? " говорила е Владћтелни-* ца мало намргоћено и оштро. — „ Д самБ 1И момћ бћдномг. родителго послао "" одговори младићЂ учтиво. — „ Ш га ти е отацг. ?" „„ Онђ е ЛаитнантЂ у ВашегЂ Величества> олужби бмо, и на свое мћсто захваливши, садг> врло оскудно безЂ икакве пеизје уДалмацш живи. Суд1о сам& — почемЂ ми е мил0стивб1и дарЂ учинћнЂ да ВБ1СОКОМЂ сммслу полезше одговорити, и одђ дара ВашегЂ Величества никакво болћ употреблћнје учинити небћт могао, него га на подпору могђ отца обратити ; ерЂ е то наивећа за мене ра-

достб б&ма, кого самБ си тимђ прибавита могао!!"" „ Тбт си сталанЂ младићЂ "" рекне тронута Царица. „Мастило, перо и артпо овамо. Сћди и пигпи." Дркћући, и сђ куцаићимЂ срцелгБ е повиновао се младми ВукасовићЂ , као што е царица заповћдила. Милостива Владћтелница диктираше: „Предрагш отче! Писмо, кое ВамЂ пишеМЂ, Царица ми диктира. Мое трудолмбхе, мое владанћ, а особито мон сбјновнз лгобавБ и благодарносТБ спрама ВасЂ, мои отче! тако е Владћтелници се допала, да ћете одђ овогђ часа годишнго пенз1к> одђ 500 фор. примати, и а садЂ опетЂ поклонђ одђ 24 дуката до 6 бгнмђ. " Представите себи радостБ доброгЂ Вукасовића. Писмо иа овомђ радостноМЂ привћ^ ст1к) 6б 1 ЛО е наинесигурше и наигоре , кое 6 онђ икадЂ у свомђ јкивоту писао, а и аргЈа е одђ суза сасвимЂ мокра бћтла. На таи начинЂ бБтла е благодарносп> и СБ1Н0ВНН лгобавБ заедно награћена. Но већа е б&гла награда, кок) е будућностБ принела. ВукасовићЂ, кадЂ е изђ академје изишао, у воиску као официрЂ ступи. Пенносе е од|> степена на степенЂ, и указивао е у многимђ ратовима , кои су за време владанн МарЈе Тере31е и нћнм наслћдника воћени блваим, наивеће заслуге. Дошао е до фелдмаршалЛаитнанта , едногЂ одђ наивећш достоинстиа у военомг. чину. Великш е благословЂ, кои на до јрмми и благодарнБШЂ сБшовима почива. У Пешти. НА СВОМЂ МћСТу! У 65, 06 и 67 числу нћмачки, у Приу излазећи, новина „0(1 ипђ 2Бе(1" читамо. „?Ш{е^еИипден ибсс ("есНСфе биеса^ис, ооп фђЦојЧао " ( саобштенјн о србскомЂ кнБИжеству одђ Славолгоба). Изђ овогђ чланка засадЂ ово само нашимЂ читатеЛБИма с .шбттавамо: „©е^еСак ђег (егђЈСфеп "ИзешСфајч Ји ј?опј *апСторе1, ЗЗЈпјепј Кас1шс ђе)1|( еГис 11ј»