Peštansko-Budimska skoroteča

437

48. АксентЈе ТеодоровићЂ, КапетанЂ 1. банске граничарске регементе. 49. МихаилЋ ГосиКђ , К.апетант> 1 банске граничарске регименте. 50- Никола Бун $ваЦЂ , КапетанЂ огулинске граничарске регименте. 51. Петарт. АрловЂ, КапетанЂ оточке граничарске регименте. 52. ДамннЂ Груић, КапетанЂ 2 банске граничарске регименте. 53. Ђор^е ГлавашЂ, КапетанЂ слуинске граничарске регименте. 54. Будиса†БудисавлЈвићЂ , КапетанЂ личке граничарске регементе. 55. ПетарЂ СташгћЂ, ОбрлаитнантЂ оточке граничарске регименте. 56. Моисхе БалтићЂ, ЛаитнанЂ 2 банске граничарске регименте. 57. Вазил^е ЗаставниковићЂ, ЛаитнантЂ личне граничарске регименте. УШ. Изђ Д1бцезе будимске. 58. ДанилЂ ЧупићЂ, архимандритЂ грабовачкш. 59. 1оанЂ ВитковићЂ, Прота будимскш. 60. 1оанЂ ЖивковићЂ, Прота мохачкш. 61. Атанас1е МихаиловићЂ, АдвокатЂ. 62. ТеодорЂ ПавловићЂ, АдвокатЂ. УШ. М зђ дхбцезе пакрачке. 63. Анатол1б 1оановић!,, ИгуманЂ леповинскш. » 64. 1оанЂ РаичевићЂ, Прота северинсК1И. 65. Димитрш ЛончаревићЂ, Прота боровскш. 66. Дои^Ђ, ПарохЂ. 67. МусулинЂ, МатрЂ градишке граничарске регименте. 68. МихаилЂ Стоисавл4вић .Ђ, машрЂ варашдинско-крижевачке граничарске регименте. 69. СамуилЂ ОстоиКћ одт > Левепхаима, КапетанЂ АудиторЂ у миру. 70. Павао Будимирт>, КапетанЂ св. З^урђевачке граничарске регименте. 71. 1оанЂ Витошђ , КапетанЂ бродске граничарске регименте.

72. АлександерЂ Шеловићљ, КапетанЂ св. ^урђевачке граничарске реигменте. 73. Димитр1б ВуковиЈгЂ, Велик.ш фишкалЂ ос1,чкЈи 74. ТеодорЂ ПантелићЂ, АдвокатЂ. 75. Винценцо ОрлушићЂ, Трговацт,. БУГАРСКА. (конацг ) Бугари , кои сви турски знаду, имаго собственЂ езиКЂ беЗЂ граматике. Оваи слабо се разликуе одђ старославенскогЂ езика, на коемЂ Руси и Срби службу Божно одпраблнш , и зато га последнви разуму. Особито велику наклоноств и лгобавв показум Бугари кђ пћванго. Ићшве пЈсме имаго н^ке невеселе и жалостне мелод1е, скоро све полугласомЂ праћене , и то шмђ собственЂ меланхоличнми значаи причиннва. Пароднм п^сама у нбшвомђ езику има много} но те су тако просте и народне, да у преводу никакве важности неимаго. ИпакЂ као покушегЉ саобштаваМЂ одђ рјзчи до рЈчи сђ бугарскогЂ преводЂ едне сасвимЂ просте п%сме, кон е тужеће и жалостне мелод1е. Нпт' овчпце, нит' лнваде, Ни н>нета ни полнне , Ни лозице, ни градине, Нит' колибе, лднадћво, Тћ( неимашг властите. Нит' ливада, нит'полнна, Нити стадо мени треба , Твон желимг бмти овца, Твои нолтобацг мени лоза, Ахг> срце ти хоКу тект>. 0 Бугарко вретено ти, Лћиу вуну поклони ^у, Да за*свате наткаш-н беза, За постелго шаремт. ћилимт., Гдћ Ку сђ лгобомг починут'. Нвјове пћсме већиномЂ произлазе изђ постоибине бугарскогЂ нарћчјн и собствене мелод^б. И плесЂ Бугари лгобе. Оваи се изђ простогЂ ритмичногЂ напредЂ и назадЂ ступанго састои. У ово.мђ плешућемЂ гибанго често ступа читава свадба одђ едногЂ села до другогЂ. ШесЂ прате необђгчно надалеко