Peštansko-Budimska skoroteča

154

ма, да кажем узгред и о њему коју ријеч. У Бијограду 1839. године рече меии Г. Твртковић, за што не пишем што и о Босни, него све о Србији и Црнојгори, на то му ја одговорим, да Босну непознајем толико, да бих о њој могао што писати, већ он нека ми побиљежи, н. п. воде, планине, градове и вароши, и имена другијех мјеста (као што је н. п. у Србији Мачва, Браничево, Шумадија)} по том, ако зна, колико има нашијех нурија, колико ли цркава [и I намастира и т. д. $ па те биљеге нека донесе мени, те ћу их пречистити и у ред намјестити, и по том наштампати, казавши, да ми је грађу за то он дао. Послије њеколика дана донесе ми он на по табака с једне страие написато, које се почиње с овијем ријечима: „Турска Босна," по том одмах, како је он правећи цркву нашао ове дипломе, и како је пребјегавши од Турака донио их у Сербију и поклоиио Господару 1ефрему и т. д. С овом хартијом на:ђе он мене у грозници, но кад видим, шта се у њој пише за дипломе, нијесам се ни онако болестаи могао уздржати да се не насмијем, по том оставивши под главу ону хартију (и ево је сад преда мном) , кажем му управо, да ја историју онијех диплома знам боље од њега, него он мени да напише што о земљи и о народу у Босни. Послије* њеколика дана до^е он опет к мени, но не донесе ми ништа, и на питање моје о томе одговори ми, да је приповиједао ондје Г. Ј. X., шта смо нас двојица уговорили, и да му је он казао, да њему донесе помеиуте биљеге, и да ће их он пречистити и у ред иамјестити. Ја то, једио због моје главобоље и слабости очиње, а друго, што се по овоме почетку нијесам ии надао ничему честитоме, једва дочекам. И тако постане: „Додатакљ кђ Србскимт> Споменицмма или кратко земл!описанхе о Босни еочинЗзно трудомЂ Павла К. Тврткодића, свештеника, ро ^еногЂ на ТвртковомЂ брду

у Банн-Лучкои Нахи у Босни. 1840.," (девет листа и пет врсти и по), који се послије као предговор приложи гдјекојијем кивигама овијех. Споменика. Како о Босни немамо наштампано ништа честито, тако се може рећи, да у овоме додатку има о њој доста лијепијех. ствари; само штета, што се читатељ у свему неможе поуздати, да је баш онако. Гдјекоје мале погрјешке ја сам опазио, и ево их овдје назначујем: а) криво су написана имеиа : Ш е в ч а, М ил:ћцка, Нерента, Треберићљ и ТребинI, мјесто: Жевче, Милнцка, Нер е т в а, Т р е б е в и ћ г. и Т р е б и н (тако може бити да би и Брчко и Високо било правилније — по говору народноме него Брчки и ЈВисо.ки)ј б) /Кабљак, Спуж, и Подгорица ие иду у Босиу, него у Зенту, и припадаш пашалуку Скадарскоме^ в) а највише и највећијех погрјешака биће у б р о ј у (колико у коме мјесту има душа, или колико је сахата једно мјесто далеко од другога). Тако н. п. стоји, да у Босни и у Ерцеговину „восточногђ в^роиспов^даши Пароххи може имати преко 1937 (даклем толико и самијех пароха!), одђ кои свака одђ 100 до 300 и вмше домова има. Л посредиии Босие и Ерцеговиие бмва по 100 и вмше душа у едномт> дому." Тако кад би се узело у средњу руку по 150 куКа у нурији или парохији , а у кући по 5 душа , изишло 611 1,452.750 душа! По епархијама стоји број нурија овако: у Сарајевској 894, у Мостарској 400, у Звориичкој 300, а у Новопазарској 340 5 а један пријатељ мој, који је с пре^ашњијем Сарајевскијем владиком био познат врло добро, казивао ми је, да у Сарајевској епархији има (само) 240 нурија, у Мустарској 58, а у Зворничкој 80: које је сад од овога двога истинитије, то :ће се видјети по времсну, а ја бих заиста вољео, кад би прво било истина, а друго погрјешка. И ]а сам напомињао, да народ наш живи у садрузи, и опомињем се кућа, у који-