Peštansko-Budimska skoroteča

ПЕШТ АНСКО - БУ Д ИМСКШ

0 0 0 И' ! У А

год. I.

И 3 Д А 6, ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧК

ТЕЧ. I.

ЧетвртакЋ, 24. Септемб.

Число

1812

ЈЕК ГУСАЛА. (Уломак из дуже песме) од Б — ћа. Добро моје, гусле ]'аворове! Одте амо са стјене студене, Падајте ми на прса јуначка, Оћутите *) жара срЈга мога, И уз струнке дајте срочне гласе, Да на крили виор ветра ладна Јеци лете по србскоме свету. Није ми вас србска мајка дала, Да на стјени ви вазда висите, Но да уз вас ја јој синак љјили Певам песме србском срцу драге; Нити ме је вама даривала Моја мила остарела мајка, Да пауци по вам плету мреже, Муве у њи лукаво вребају. Добро знате како ме је мајка Световала, кад ми вас је дала: „Сине мили! аманет ти дајем, „И са моим млеком те заклињем: ,,Народност ми чувај к о зеницу, „Дај уз гусле орит' сличне гласе, „Потомцима остави спомене, „Да се своје народности сете. „Не мој сине !*' још је говорила , ,,Песме, кое струнке ти одају , „Облачити у туђе одело, „Ни тп певат ту^инскијем гласом, ,-,Ие мој сине! заклињем те сисом, „Из које си живот изсисао; „В е^ ми певаи Србин Србљем србскп. ,.П е в а ј , п е в а ], браћу Србље љуб п." Ја сам свагда моју слушо мајку, И њен завет свето испуњаво, Вас срчано свагда миловао,

*) Оћутити место славенског ш1Цбш,ати,

Чувао сам аманет латерн.и , А1С0 уз вас и нисам удесно Умо певат, и третп уз струнке: Опет зато миле сте ми биле, Јер ми вас је мајка моја дала. Пак зашто вас сада заборави? Зашто мајке ја погази клетву? Зар да жалост клетву пренебрегне ? И да срце никадг ми не пева ? Није , није, тога бити неће, Неће, роде } лтвота ми мога! Дете матер ватреније љуби, Кад је није за друго видило ј А проле1,е зато нам је драго Што премено временом долази : Због то сте ми и ви сад дражије Гусле моје, нег децама млеко, Нег ни цвећу јутром роса блага! Г. ПОП ПАВЛЕ КАРАНО-ТБРТКОБИЋ II „СРБСКШ СПОМЕНИЦБ1." (конацг) ' Ф 5) Што Г. Твртковић на свршетку овога свога одговора кан;е, као да се Г. Тирол сад каје, што је оно у 23. броју С. Н. Листа о њему и о спомеиицима казао, и да :ће он (Г. Твртковић) „дргш путЂ о томе обширше говорити," на то 6их му ја рекао, да се у залуд не мучи, јер се њему у томе не вјерује ништа , докле год Г. Тирол то сам не каже и од својијех ријечи не удари натраг; па и опда престало би само свједочанство Г. Тирола, а ствар у свему осталА би онака, као што и јест. 6) Кад сам мало прије споменуо предговор Г. Твртковића к овијем Споменици-