Peštansko-Budimska skoroteča

182

ние могла попунити празно ^у нћгова срдца. Тада немирну свош душу кг> иебу онт> подиже ^ нешто му вели, да ондћ горе пребива она врховна красота , за кошмћ онђ чезне и кидасе. Б огђ му у ухо удахне, и оваи човћкЂ, когђ св 1>Т 1ј задоволвити немогаше, налази наипослћ покои свои и пуно задоволБство своихђ желахђ у тгћд ру Релипе. И зђ испов^дихђ (сопРе8810пе5) Св. Августина, учимосе познати човћка, какови е у самомЂ д%лу, ерЂ овдћ светителБ неисповћдасе то6 ожђ землви, — не, онђ се кђ небу управлн , и ништа иетаи одђ оногђ , кои све види. О нђ е христханииЂ, кои клечећи предЂ судиштемЂ покаашн, оплакуе свон нзступлешн, и нби одкрива, да би лћкарЂ похитш ранну излћчити; нити се онђ страши, да ће своим' дугачким^ молитвама дотужати ономђ, кои е трпћлћи†ерЂ е вћчити. И каково описаше не твори намЂ онђ одђ оногђ Б ога, комђ онђ повћрава свое погрћш&е ! „Ти си безконечио велики (говори Светителв), безконечно благи, безконечно милостиви , безконечно праведни; твон красота сђ ничимђ сравнитисе немогке, непобћдима е твон снага, сила неограничена. УвћкЂ у движеихн) и увћкЂ у покон) , ти уздрнгавашЂ, ти пунишђ , ти хранишЂ вселену • лгобишЂ беЗЂ страха, ревнБИВЂ си беЗЂ да се смућуешЂ } Ти мћнншЂ д ћла твоихђ рукухЂ ал' никадЂ твое планове. — — — Но очему Ти п овбесћдим!) Бо ;ке мои! и што се може казати, кадЂ се о Теби говори?"*)— Блажени 1еронимЂ (-ј- 420) естБ у Римскои цркви то , што Св. ЗлатоустЂ у иашои Православнои. Искуснћиши у езицима латинскомђ , грчкомЂ и евреискомЂ, превео е сђ евреискогЂ подлиника велики д!лђ кнби-

*) Обширти самБ нешто о Св. Августину, ерг ув ^ренг самБ, да се начинг писанн великогт, Шагобр1ана ЧитателЈ-.мт. моим' допасти. Ово судимг по себи, кои самв се толико обаен-в осћтш, да немогохг пропуститц огромно дћло С б. Августина „ Г)е СтШе Веј" у руке узети, и прочитати га. —

гахЂ старогЂ завћта на езикЂ латински, поправивши узто преводе новогђ завћта, кое кнБИге Вулгату саставлжо. О симђ тога написао е толковашн на многе кнБИге старогЂ и новогђ завћта кратку Бшграф(К) духовнихЂ списателнхЂ сђ назначешеМЂ ибиховихђ сочинешахЂ, истор1ш пустинБИКахЂ и пр. Далматини западнћ цркве држе Бл. јероиима за творц.ч глаголитическе азбуке, но беЗЂ основа, ерЂ е ова много позднЈегЂ порекла. СупротЂ овихђ великихЂ духова стоно е ЗимахЂ и други лзически философи, трудећисе безЂ успћха да уздрже вЕру, коа лгоде, почемЂ су велике идее ХристовогЂ учен1Д морални зрћникЂ то тећма шириле, више задоволБИти ние могла. Четврто столћтје 610 е златни вћкЂ овогђ духовногЂ кнбижества. бреси , кое су у оно време теКЂ роЗјену цркву нче негЂ икада раздирале, подигну многе побћдоносне ратнике Христове цркве $ што су веће и саише надЂ лажним учешнма Ар1а, Евтиха и пр. — биле нбихове побћде, све то влше су ове бреси изчезавале, ио сђ тњима умалнвалосе мало по мало и число нгј И ховихђ суперникахЂ, тако, да у почетку VI столћттн, цћли Европеиски западЂ лежао е у тами наивећегЂ невћжества. Време, кое одђ почетка шестогЂ столћттн па до Карла великогЂ пуна три столћттн занима, сматрасе као празанЂ времени просторЂ између древне улгодности и возобновлентн садашнћгЂ времена. То е прави варварски вћкЂ, ерЂ у ићму, како што учени фачшлати вели, 1асиеге Пцегае поп 1 а 11 п а е гаос1о 8еЈ ошпез. Народи варварски спустившисе изђ првобитнихЂ своихђ предћлахЂ, покрш питоме и красне државе разореногБ римскогЂ царства, таманЂ као шумни потокђ , кадЂ се сђ громкомЂ хукомђ суновраћа у дубоку долину, и рушећи сваки насипЂ, разливасе по цћломЂ едномђ предћлу. АларихЂ са своим' Готима тошђ сђ почетка петогЂ столћттн, Гензе-