Peštansko-Budimska skoroteča

186

га умиожити жели, да точностб у плаћанн) и уредпосТЈ) у наблгодаванго термина свагда предЂ очима има. ПРЕГЛЕДЂ ЛИТЕРАТУРЕ. а) С р 6 с к е. ПроговорЂ на одговорг. Гдну у. *) Коп Гитшп ех Ги1^оге, зес! ех Гато Јаге 1исет! 6 стб ! — башг тако е паштшсе нћкш Г. А. Капетановићв у Србскомг. Листу Народномг изброити рћчи Г. у., **) у телш да се покаже измс1,у онм, кои бране господство црквено - славенски рГ;чш у нашемг србскомг литерарномт. езику , траже1,п по примћру гдћкои староволн у нћму нћкаковг деликатест, и скровно изображенћ, кое иамт нитко иикадт. одкрити неће , осимт. ( како многи погатан)) приближаванћ кт. рускои литератури. Истинабогг Г. Капетановићт, упућуе на дЈла нашегЂ поете Мушицкога и осталм списателл, како новлеп, тако и стар1егг времена , гсол се таковммг двчннмг _ кано што онт> вели — цнћтовима красе. Ал' на то му се ласно одговара: мбх добро знамо, да е Мушнцкому, као мужу црквеномт. ; езикг се славенскш одт, младости у мозакт, укопао 6б1о , кои е, наравно и противт, свое вол& (као што Шафарикт, вели), морао са србскимт. мћшати, у мбхсли да 1,е се свак1и читателБ у нћговомт. станго находити. Што се пакт, други списателп тиче, они већиномт. у рЈзчма траже накићенћ и уресг штила, умствукЛи, да ако што напишу просТБшт, нарћчхемт, } да ће 1и Ј'чеНБ1И свћтт, за просте држати , особито пакт, падала шмт, е на паметв свакидашнл попара , кото е г. Вукт, ертчати моро. Ето узрока !... Кога дакле да слћдуемо? два, три, и више интересиратм списателн, или што намт, здравћги разумт, запов&да? Не тако братко! не , мбг смо нашт. милбп! простБ1и народт, изт, мркле таме избавпти предузели трудодп, и жертвомт. големомт.. МБ1 пишимо онако,како намт. иста наравв запов&да , а не усгђјз диат ехсЈиЈвдизз!Ш13, него г|иат шкаиззпкЈз, да насљ и прикутна бака разум!;.... Жел1о 61,1 свакомт, Шилославу, да бм се мого поставити у мое мла!,е доба, кадт, самв се са србскимЋ производима забавлати почео : колико самв путш главу разбјно , кадт, самБ у средт, сладости чптанн кнБигу бацити морао, докт, небБ1 (у недостатку рћчника), сртатћи, штонорЈ ;чћ, одт, немила до недрага, вначенћ јгћчи оне изпБхтао, у којои господа наша украшаи слога свогтз тражв. Тако е мени као Србину 6 б1 Л о ; а како ту^пну Смти

*) С. Н. Листт, бр. 32. **) Скоротеча бр. 4.

мора ? Оваи бм покраи таке см'ћше р];ч1и моро и таку смЈзшу граматика и рћчника имати, ако бн к.ок) тобожт, србску кнбигу како треба разумћти хот^зо. Па макарт, и то 6 бхло : човекк 6 б 1 литерарнБп! сву ту муку нригор'1;о; али шта да чини снрома простакт,, кои 6 б 1 радт, што моралнога да научи , па неможе, ерг му оно, што 6 бг могли блаженБгмг, маике рћчима описати , коекаквБхмт, горд1евБ1Мт, чворовима замршуемо ! — Но при свемт, томђ нитко здравога ума мбхслимт , неможе ни реКи, да се н измеЈ,у онб 1 нвллмт,, кои 6 б 1 желили, да црквено - славенскомт, езику не буде ни гласа ни трага. Ништа се, браћо, неморамо бонтиј остаке намт, то благо онд!з, гд& треба^ учиће га и бранити онаи, на кога спада, и пристои му се. Л пакт, мисо мого родолгобцемг тј г изручуемг: да докле годг намг м о г у ч и с т е м а т е р н & р 1; ч и служпти, д о нде нетражимо помо^иутуђина; ако 6 бј се пакт, што запело, те 6 б 1 немогли изре^и онако, како се пристои, то некг намт, служи црквено-славенсК1И као иСТОЧНИКТ. и 3 Т. К о 6 г т, Ц р П ii Т ii Н II Т К О с М ет а т и неће! И тога Ку мнћшн остати (окрћплћнт, примћромт, Сократа нашегт, неумрлогг); па нека тко пћва што му на уста изађе: н ^у нћга благословити , и шутити, ако 6 б 1 ми 6б 1 ти могло ; а и сада 6б 1 то у мени почивало, да небнше ме она похвала ћутећи одобрагоћи подбола на то , да Г. Капетановића увћримт,, да пои отшз , (|Н1 1асе1, сопзепиа1! (конацт, сл'1;дуе) 6) Руске. У Рускои излази у вишекратнБШт, свезкама кнвига донесећа чертице изт, народногт, живота нодг насловомт,: Н а ши с п и с а н Б1 е ет, Н а т у р м Р у сс к и м и. Ово ништа друго ше него подражаше познатогт, дћла : И,езГгапса13 рејп1з раг еих — шешез. Свезке у обзиру штампе богато израђене и са 6акрорезима и винћтама украшене, заиста ум1;тности рускои на честБ служе. Картинки Русскихт, нравовт, (Ст. П етрбургт 1842) едну цћлБ имаго сђ горнБимт, дћломт.ј и 10Ш1, превазилазе га живбшт , саркастичНБ1МТ, хуморомт; украси 1ошт су скупоц'1аин, и нзлснћнјл одвећт, су живахпа. Одт, сто лнтераторовг трећа свезка 1ошг н!е на свћи, изишла. И ово е тако1,ерг краено д!;ло, у коемт се орпгинална сачин1 ,Н1н наи<лави1и данашнти еписатела находе: а п ст> н !,1 овб 1 МТ , обраиима украшено е. Овде само МарлинскЈи (Бестусхевт.) изузимасе, буду1,м му е слику цензура забранила. Познато е, да е оваи несрећнБП! пћсннкт, прву ролу при оклетничтву г. 1825 играо.