Peštansko-Budimska skoroteča

185

и на м$сто нби дјаманске у са^ити дао, да сћ тимћ свое неизм"ћрно сокровиште, а луду памета познати даде. 1оаннЂ Гаврилови^Ђ. 0 КРЕДИТу. ст> нћмачкога одг Д. В. Н. Користћ кредита за свакога трговца показуесе, што га у стан}5 поставлн, да онћ и при оскудости у новцу, кадЋ бћ1 му иначе трговина престати морала , сђ туђиМЂ иманћмЂ овое пристоинммЂ и допуштенммг. начиномЂ увеличати може. Основђ кредита е мн ^н1е и ув^рен^ извЉстне наплате, кон се или на дужнику, или на емцу оснива, да ће у свое време платити. ОбозривостБ у призрЈшн) к редита у свакои трговини треба да се оснива: Прво , да себи кредитЂ задоб м е м о. Д р у г о , да се постарамо з а д о б м енми за д ржати, и Тр еће да истми увеличамо , ерЂ предпр!нтт у смотрен1К) новчане нужде и в ећ а б51ти могу. Онаи :ке себи тежко кредитЂ задобмти, кои никаквогЂ недвижимогЂ иманн нема, или ч1н су добра дугомЂ обтерећена, на кон бм се кредитори основати могли. Зато дакле сђ капиталомЂ, сђ коимђ радимо , треба да скопчамо свагда способностБ; прил^жан1е, обозривостБ у предпрјнт!«ма , и умЉренми начинЂ живлкнн; ерЂ се наиболћиЈ и наивећш капиталЂ збогЂ неспособности, збогЂ небреженјн, збогЂ лакоммсл!н , и неумкренммЂ начиномЂ живл ^нн разтопити мора, и наиболн предпр1атш могу несрећно изпасти. Наиглавн1е у призр±шго капитала састоисе у способности ц1зли и времена купованн , и да знамо са мЂницама, као сђ готовммђ новцемЂ дугЂ изплатити, т. е. да повћренћ при купованн) и своима М"ћницама ван ;ностћ придобмемо. Сл^здователно да др-

жимо р^јЧБ , да ћемо издане одђ насЂ м^нице точно и на опредЂлЉно време сђ готовммђ новцемЂ промЂнити. Подђ садрн;ан ±>мђ кредита разумЈвасе, да ћемо се постарати, да истми никадЂ, и ни на кратко време неизгубимо, ерЂ еданЂ единми погр4шнђга коракЂ може повЉренн) на свагда шкодити, ма да смо се више година у разнммЂ приликама истога достоинима показали. Наипоглавшче, што при садржанк) кредита прим^тити имамо, састоисе у уредности радн^ и у познанго сила: прво, што 6м раднн пропала како забуна влада, а друго, да се превеликогђ предпрштЈн кое бм силе наше превазишло , нелаћамо , да небм збогЂ новчане оскудости у раднБИ кредиту наудили. Далћ и то примћтити треба: да се у купованн) нелакомимо и одђ кредита таквогЂ употребл +>н 'ш да нечинимо, што бм наше иман+> у случаго губитка превазишло. Особито се валн чувати , да ие рекну лгоди, да се у раднБИ разпинћмо, и да смо више предузели, него што сђ добратмЂ усићхомЂ по пристоиности и познатомЂ нашемЂ реду учинити можемо , ерЂ сђ тимђ пати кредитЂ и пов^рен!; страда. Сви добри и вћшти трговци пазе на купован^, и на продак) , и добро мотре, едали се то по правммЂ основима чини. Они примћчавак) нашу шпекулаЦ1К) по робама , кое су великои промЉни изложене, едали е такова добро измћпнлЉна и предузета. На оваи начинЂ доббтвамо на трговномЂ м$сту име и повћренЂ. Па да бм смо нашу раднго у трговини разпространили, по правилама шпекулац1е нуждно в, да нетражимо при свакои роби великогЂ добмтка, но сђ малммЂ добвггкомЂ поредЂ веЛикогЂ количества продае да се задовоЛБИМО. У обште кредитори валн да пазе, коме пов^ренЉ свое покланжо, и да никоме више некредитирак), него што му по добро познаТ&1МЂ н 4 говб 1 М1, обстонтелствама пов^рити могу. А свак!И, кои кредитЂ задржати или