Peštansko-Budimska skoroteča

191

шама старихЂ Гркахљ и РимланахЂ огледа, баше 10шђ непозната столЗзТпо, когђ е насл1;д1е Варварство било. 6рЂ како би слаба сочиненЈн н '1 кихђ смиренихЂ МонахахЂ, ко« баху тадЂ образци чистогђ вкуса и стила, већу цћну надЂ класическим' римским" аукторима имати могла ? Ми налазимо дакле у КарловиМЂ кнБижевним' уредбама само пупакЂ одђ оногђ поздшегЂ умственогЂ развитка, кои е са†готово св ^ тђ новои Европи подчинио. (конацт. сјгћдуе.) НАЧАЛА ЧОВЕКА ОДЂ СВЕТА. Не буди еднострукЂ у твои планови и послованн начини. Разностручноств наши планова и у пословаим начина врло е добра, особито за иаше непрјател^ и завистнике обманути. €рбо кадЂ они едноличностБ наши нам^рена и наредбе прим^те, предваре насЂ и наше предузиманЗз пониште. Лако е ону птицу убити, кон правно као стрела лети, али е онутежко, кон крпвудаво лети, и у летенн) зав1асе садЂ на едну задЂ на другу страиу. Ме^утимЂ благоразуманЂ мунљ нетреба свагда да се претвара, ербо бм га наскоро извмкли, и знали , да му не треба в^ровати. Злоба ЛН5Д1И свагда насЂ на оку држи} и треба разуМа за обићи ш >10ве заметие мреже. ./Хука†карташЂ никадЂ ону карту неиште, кон) противникЂ му чека, и шштђ мац-ћ ону, кого оваи жели. Природне наклоности и ови упот р е б л е н 4. ВеЗЂ природне наклоности и срећне ревности и стараин нитко се не диже у вбтсђ, нити напредуе, а овм заедностћ изображава и прави човека великимЂ. ЧовекЂ малми, и среднћ руке дарова и способност1и , кои е умешанЂ и окретанЂ дад! дотђе и дотера, него вмсоки и изреднм дарова човекЂ безЂ вештине и досетлмвости. Честљ е текЂ награда напрезана свои сила • а што човекЂ

беЗЂ овогђ , текЂ по природи учинити може и чини, неуважавасе толико. НекимЂ лгодма теКЂ да е ревносТБ , пакЂ бб1 до В51С0К0ГЂ степена чести допрли. Гдикои волу да ш у вмшшимђ достоинствама за средовне држимо , него у маншмЂ да се одликуш; ово бм се некимЂ не неблагороднммЂ поносомђ извинити могло. Но онима се не може опростнти, кадЂ они у каквомЂ незиатномЂ станн) вештину свош волу показати, неголи у важн^еМЂ каквомЂ блистати. ТРГОВИНА И ИНДУСТР1Н. Лондонг. 4 Октомбра 1842. Очаннхн у трговпни ране овде, и по осталммт> морскимг пристанпштадЈа, иепрестан) вредително дћиствовати на трговачки1 и финанцсалнми кредиТЂ. Многи банкротц } кои су се последнви десетг дана понвнлп, породили су слутнго, да ће можда јошт> више како овдашнш, тако и странм ране шпекзланта, у смотрешт плаћан.ч, своа вћроломства нвно изнснити. — Овога пакт, слћдство бмће поравнанћ по 30—50 %.— Д1>иства овм несрећнм послока и раднн могу дакле дуже времена транти, али будући да се сва зла понвлћн1н текг, на едку струку трговине односе, то можемо се надати , да садашнћ убиточно втеченГе на кредитг и на мнћнае публично скоримт> утаманитисе, или баремг умалити. — У смотрен1к> вредносни новца } ме се особита промћна показала. Енглезка банка ше давно толико много злата п сребра имала. Интерест> годишшш, прнлпкомЂ ешкомпта вексл1п, рачунасе но 3'2—4% °/ 0 . — Повторитисе мора међутимг да су се небросни терети стране ране ове године увезли , т. е. три милшна четвртш у вредности до 70 мил^ока ([јор. ср. Ово обстонтелство , скопчано са домаћомт, богатомг жетвомт., побило е цћну хлћба скоро у полу. Осимђ тога дотерано е последнн три мћсеца до 50.000 комада рогате марве изг. Нћмачке и Аустр1е, крозт> шта се ново саревнован1е (Сопсиггспг), наравно на корнств публике, установлнва;—изг сћверне Америке увозисе ве^т> гомплама усолћно и суво месо. Ово су слћдстка мудрБ! уредба правителмтва, почемт, е арм1Ц1н на предречене предмете са 20 — 30 % спуштена. Поредт, овм и друге су сткари за препитанш у вредности пале^ и тако дакле може се управо казатн да ^е нише и спромашме классе народг, крозг цћлу текућу годину , са наиманћ 30 — 40 у 0 бфтнн1е живити, него последн! и годииа } узевши одт> 1836 лћта ! Усп'ћхт> и плодг овм благн пролгћна мора се скоримЂ поавити,