Peštansko-Budimska skoroteča

195

д!зца, коа никакву школу непосћштаваго, оваке 11едел±) и праздника кодђ парох^плие цркве иман) Богомоленш и ХрЈстЈанскоа иауцм обучавати, и то одђ капелана, или одђ сзмогђ нбхова пароха. Вратимосе епдг, на предмеТЂ. Предречеио Централно ЗаведенЈе тако е транло три «сени, едну за другомЂ. Оно е имало престати , но да сђ напреднЈимЂ посл^дкомђ , и ()ОЛд.имђ усп±хомЂ процвЂта. Друге важцје идее родиле су се бмле у реченомЂ блаженопочившемЂ великомЂ мужу. Особито поводомђ изданђг указа (рескрипта) Н (>10вогђ 1мператорскогЂ Величества, начне онђ неутрудимо планирати, како бћ! се у н+говои ДЈецези по парох !нма Србско-народпе школе завеле, и наилакшимЂ иачиномЂ учитеЛБИ плаћали ? Основавши чертежЂ ( плзнђ) , замоли вмсоку Ц. Кр. Загребачку ГенерилКоманду, да бм му у овомђ послу одђ страпе милитарске на руку иптла. Л подручиммЂ Протопресвитерима и Паросима наложи, и као драгоцћносТБ препоручи: да свакоако настое паро ^јане свое духовн51мЂ совЂтомђ привол+.ти, ко заведенЈго овм школа, додагоћи, да се лгоди неплаше: учителви 1>е се лакше плаћати, иег' што оии себи вообоажаваго. 11а оваи начинЂ почну се Србско - иародне школе у име Божје и кодђ насЂ заводити. За олакшати пакЂ народу, препоручи гражданскимЂ обхцествама свое ЕпархЈе за прибавлеше и дароваше буквара, одђ кои е свако по нешто драговолшш приложнлој али Карлштадско родолшбиво Србско Обп ^ество, поклонило е на овдашнћ народнћ школе 1000 букварова. ( продужи^есе) ОБШТИ ПРЕГЛЕДЂ ЕКРОПЕИСКЕ УЛК)ДНОСТИ у СРЕДНЂМЂ ВЂКу. (коиацт,) ТеКЂ МНОГО П03Д1Пе ДуХЂ, КОИМЂ крСТОНОС1Н буду предузета, проб\ г ди силу воображешн иа европеискомЂ западу,— КадЂ познанство востока уведе у поез!к) чаровне образе нзжнихђ вЗз-чтицахЂ н фантазпо , кон

е пр1е тога христјанскои Европи била непозната , а у народу до тада у глупомв суев^р1НЗ и нев-Јзжеству као успаваномЂ улје духЂ слободнЈегЂ мишленн, храбрости и мужества. Д4ла Годфрида Булвоиа, кон су крстоносци сђ одушевлешемЂ пћвали, то наибол"ћ свћдоче. Пребиванћ крстоносаца на истоку почне ра^ати у нвима нове потребе, кое све то више стану умножаватисе, што су већа била нвина открит ^н на истоку. Тимђ е култура ме:ђу христ1анским' народима нко напредовала. Народи ови збогЂ узаимпихЂ потребахЂ , кое сами задоволвити нису могли, ступе у ближа изме!)' себе отночтенЈн , а одђ туда се роди, да они ос^те потребу дружевногЂ живота, да нбихови обичаи одступе малопо мало одђ суровства, и ,Ј,а ИБИхова стихотворенЈа, изђ коихђ се КНБИжество новихђ народахЂ у оно доба единствено састонла, прешавши границе своихђ отечественихЂ предћлахЂ, буду многостручно међу собомЂ смћшана. У XIV столћт1К) учили су већЂ Петрарка, ЈЗоккачш и Аршсто стихотворни езикЂ провенцалскихђ трубадурахЂ, чрезЂ кои су доцн^е, преносећи дражести нЂговихђ стихотворе1ПНХЂ у своа сочинешд, итал1анско подигли кнБИжество. Представлен1н позориштна шшђ при концу XIII. стол±>т1н почну се у Европи уводити, и то наипрје у Енглескои, у кое време одпрлли&е и сколастическа филозоф^а и Вогословп! почетакЂ свои добје. Мало време послћ 1360 године Леонтш Пилатћ, ГркЂ изђ Калабр^е, предавао е Грчки езикЂ у флоренцш, толкугоћи сђ катедре Омирову Ил1аду. Онђ е први Омира сђ грчкогЂ на латински езикЂ превео. КроЗЂ то време црква римска штедротомђ франконскихЂ кралнхЂ доб1е пространа притнжашн , и ступи у тћшна отношеи!а сђ гра ^анскимЂ садрул;ествомЂ, зато нужду почувствуе ,да свого конституц1го или устовЂ, и отношетпа свон кђ мирнномЂ уреди. То е почетакЂ црковногБ или каноническогЂ права, кое се до 1107 изђ разасутихЂ правп-