Peštansko-Budimska skoroteča

208

шившисе ув &рити, иобавестити, кадт, пуго, да се и кодђ наст. Хорватски Србалн ЕпарХ1е Карлштадтске по гдикон Србско-народна школа налази. — А кадЂ ово разум^К), вал&да :ће онда рећи: Та то неслужи на срамоту п,±логг> родаСрбскогЂ (као што вели Гд. С. одђ Ш.) , но на дику, радостБ, и утћху народнго. — ■ А чини ми се, да ће и самомЂ Гд. С. одђ јII (кои е речено обнвлен1б о СрбскимЂ школама у Хорватскои безЂ сумнЗз добрммЂ нам±решемЂ обиародш), да ±е му, велимЂ , мило 6&1ТИ, кадЂ за бол± станћ наши школа разум1е , и неће се срдити , што е противомн-^ше на мнћше свое добмо. Зато повторавамЂ , да му благодаримЂ и н , и сви мои домородцм, остагоћи му, као ревностноме и родолгобивоме Срблвину, сваку лгобавБ и почиташе дун(ни за то оглашеше , и обличен1б по оиоме слову: Обличи премудрога, и в озлго бић ете. *) У Трсту на видовђ данЂ 1842. н. в. с ПРИЗНАНћ УБИЦЕ. (наптлосе е у еднои тавници) (изт> Бечкогћ Зрителн (2ивсћаиег) за год. 1841.) одт> ЂорЈ^а Поповића. (продужено) Недалеко одђ наше куће у густои шумици бмла е дубока н^зка одђ нарави бара; како се нћ сћтимЂ, одма планЂ скроимЂ. По читавЂ данЂ бм ту кодђ пусте баре проводш ј и сђ бритвомЂ малу лађицу издубимЂ. КадЂ саМБ сђ нбомђ готовђ бмо, метнемЂ к» на путЂ, кудЂ д±те пролази, сакр ^емЂ се за еданЂ убуиЂ , поредЂ когђ 051 дћте проћи морало, кадЂ бм нађену играчку хтело у воду пустити, да види можели пливати. *) СаставаКЋ оваи тимђ смо радГе у нашимт, листовима саобштила што е овм главна , о народнммг школама, о нмовомт. устроенЈш и поболмианк) обшмрно говорити. Свако и наиманћ мнђнје о станто наши школа заузеће свагда прво мћсто у Скоротечи. У-

Два дана самв ту бадава чекао, макарЂ што сам!> подђ мрклу текЂ ноћБ сакривено мое мЈсто оставлно. Знао самћ да ловђ већЂ у мрежи имамЂ: ерЂ самћ слушао, како се надЂ играчкомЂ радуе, и гледао самв како у дћтинБСКои радости „л±пу и лађу и преко но Ј \ б поредЂ себе у постелБИ „ успавлгое." Зато неизгубимЂ стршњивости. Наипосле треданЂ чуемЂ јошђ издалека вес-зо дсанЂ гласЂ , гди стару нЂку веселу п^сму пћва • а после нћколико минута притрчи дЈгге тавнои, дубркои, непомичнои бариј— св^тле су му свилене власи у висећимЂ витицама иизђ рамена, и ружичне образчиће, и као алабастерЂ бћло чело летиле, ла :ђицу свого вмсоко е у ручици носш. КрсзЂ трнЈ) и траву допузимЂ за нбимђ до обале • леденми се знои сђ мутногЂ ми чела проли, и н великНг нкђ човекЂ дркћући в1нмђ лак!и сћнђ малогђ дћтета одђ свои петЂ годиница. ВећЂ самБ близу нћга бмо, иећЂ станемЂ на колена, подигнемЂруку да еднммЂ брЗММЂ хитомђ ђаволско дћло свршимЂ, кадЂ ал' малми претећу с 1. нђ мого у води спазивши, брзо ко муни се окрене. Душа нћгове матере учини ми се да му изђ укоченм очЈ!0 гледи. Сунце у еданпутЂ сину иза облака, земла се засвћти и хиладу хилнда 0'пго управи на мене; изђ тихе дублБине бистре воде видк) саМБ милхонђ погледа воденм духова} свакји листакЂ у мрачнои шуми блистатисе, као хемичне црне и црвене ватрепе очи паклеим демона • све, све ми е чинило се да се као страшни свћдоци убиства , кое самв учинити хтћо, око мене диже, и све на мене мотри^ —- д "ћте е бђтло одђ слободне племените крви , снине нћгове очи неустрашимо су на бледо мое лице уковане бмле , нисамБ чуо шта е говор10 , само саМБ спазш, како е наипосле кући отрчао; садЂ се подигнемЂ , ништа знао нисамБ , нит' самБ што вид[0 , ни чуо • —- ио на еданпутЂ 1)Ппимђ као иза сиа, бриткји мачЂ заблиста се у моимђ рукама, и малми Вил1анЂ, пурпурномЂ крвцомЂ попрсканЂ, лежао е пре-