Peštansko-Budimska skoroteča

215

мртвачкогЂ звона изђ оближнћгЂ опаднутогЂ женскогЂ намастира душу ми изђ дублвине страшно потреса , — уђу кола една у авлпо, изт> кои еданЂ чиновникђ одђ мое регименте, сђ коимђ самБ нЈкада заедно служЈо , — и нћго†пр^ателв одђ истогђ корпуса напол:15 скоче , и мени се прјнве. Одђ ове походе иисамв се мого уклонити. ДамЂ дакле асталЂ , столице и виио у башчу изнети; мого столицу метнемЂ на гробЂ, да бм се само одђ свакогЂ случан обезбЈдш , наипосле показивао самв се пр1ателБСКИМЂ дома^иномђ , пхо саМБ, разговарао самв се, и ■— о великш Боасе! —- см^но самБ се ! Пмтали су за мого жену, та валвда ше болестна, говорили су, да собу чувати мора, или да 10и досадни нисмој морао самБ садЂ н ^но одсутство са жалосћу нЈзномђ за д ^тетомЂ извинити. Докђ саМБ н ово припов^дао прхнтеЛБ могђ друга еднако е у землго гледао, и н никако немого растеће подозренћ, к .ао да онђ што необђгчно , можда издаго претеће гледи, — себи изђ главе избити ј за то га са забун1шОмЂ брзиномЂ запћттамЂ: „В б 1 можда ммслите, да е дЂте"... „„Убхено ? "" прихвати онђ сђ топлб1МЂ благороднбшђ срцемЂ, у очи ми гледећи, „„0! не, не, тко 6б1 хтео, тко 6т мого, мило и невино д ^тешце убити ! " " — Ове р^чи , оваи дубокш СвЗзТЛБШ ПОГЛеДЂ као хилнду ус1ннб1 ножева крозЂ срце ми про }ју, и садЂ познаМЂ страховитБШ образЂ могђ невалнлства. Гости ту забуну мого ни су добро разум^ли; они су се трудили утЉшити ме, и разведрити} ув^равали су ме да 1ге се за цЉло дјуге 10ШЂ наћи заиста , красна ут :ћха за мене!— НаеданпутЂ промукнуто , тавпо ланнћ чусе, и у истомђ тренутку два велика пса преко низке башченске заграде скоче, и по башчи нгошкагоћи опетЂ немирно залаго. Скоро беЗЂ чувства гледао самБ нове дошелце. Шка нутренн еза и ватруштина трела ми е кости са очаншеМЂ, упреМБ ногама у землго, и ухватимЂ се б!;сно за столицу

мого. „ 0! ово су добро научени," почне мои нрЈателБ, и морали су уте^и одђ господара, кои ш е на пробу пустш, да трагЂ гоне. Оба госта добро су гледали псе , кои су немирно горе и доле, часЂ овамо часЂ онамо нгошкали на насЂ и негледе^из но само 6 бI кадЂ кадЂ носове горе у зракЂ прулшли, и страшно залаали, опетЂ главе землби 6б1 положили, и сђ дивлбимђ телгенЗзмЂ гонили бћI нанмшенБТ трагЂ. СадЂ са удвоеномђ ревносћу почну по землБИ нгошити, ни су ве1\Ђ тумарали по башчи , него се тврдо едпогЂ мЈста држаху, и за мало минута само н ^колико корачаш далеко одђ меие 6 бшху... и сздђ, сздђ .. до велике столице, на коши самБ с 4 д 10, до ^у, подигну јошђ еданпутЂ, стратшпе пего пре, дубоко тавно, али тужно урлатЉ, и хт $доше дрвене ножице и пречаге одђ столице разкинути. Са уплаиренбшђ очима погледимЂ оба страна, кои скоро заедно повпчу: „ха, на5јоше ловђ !" па онда викне ми пртнтелв : „ Б^зжите, б1.жите, за име Болпе ! ерЂ ће васЂ на комаде разкинути!" „Пустите ш мене ради, нека комадЂ по комадЂ сђ мене кидаго," викао сзмб сђ дивлбимђ см^хомђ , „ али за ишвота се нећу сђ овогђ м^ста уклонути. ЗарЂ да ми ндни пси срамоту и смртБ нанесу? Охо^ еи! удрите ш, убите б 'Љсне те скотове!" „„ Овде страшна таина лежи !"" викне сада могђ прштелн другЂ, изтргне мачЂ, скочи на мене и продересе: „„У име Кралн, помозите ми овогђ човека везати. "" (конацт. сл - ]">дуе) ГЛАСОНОША. Ц. кр. Обрштерг. у петроварадикскои регименти г. Стефанг баронЂ 1овићг поетао е ГекералБригаднрг у Винковци. Пешта. Кодг наст. е већг зима стигла. Снбгг вее. Мразови стежу. Безг бундш и кабаница ни крочптисе неможе.— Вашарт. е почетт., али се врло слабт. бмти показуе. Пешта. У слћдству репрезентацје овдашн^гт. племекитоп. магистрата одт> вмсокославногт. кр. унг. нам^стнпчества издано е р '1 ".шен1е, да одђ 1-га