Peštansko-Budimska skoroteča

216

Окт. 1843 починмћи свакомт. пештанскомг грађанину слоОодно 6 , пиво у варошв уносити одкудт, му е волн. — Желити е, да племенити магистрати и други мћста подобну промоцхго тако1,ер1> и у обзиру меса и осталм средства за живлћнћ учине! П ешта. Одт. 24—28 т. м. овуда е за горнћ нред&ле прошло : у 11 да^а пшенпце 43.250, у ла!)И ечма —, у 11 ла},и зоби 54.500, у — ла^и прое —, у 1 лаЈ)И репице 400, у 1 ла},и наполице 7.500 вагана , у — лађи ул л одт. репице — центш. ПУТЂ ПО СВћТу. (Пруска.) У Прускои г. 1841 свега е 134. 414 брахова склоплћно бмло. Изме^у овм 5.468 6б1 ЛО е смћшанм. Све е то интересантно, и знати треба. Али хошг интересантше бмће дознати, колико е изме!,у ти 134 хилнда 6б1ло с р е 1 н и брахова ? (У едномг слову) у Бостону сћвероамериканскш државнми министерт. нвно е свое землдке за непоштенћ и неправду кудм, што одричу наплати-ти дугт. и друга свон нкна обвезателства , и тимт> народнми характерг американаца кодђ свјго цивилиаиракм народа понижавам. (У Лондону) има 300 црквп! и капела англиканскогт. обреда, 364 капела дисентера, 22 цркве иностранаца, 250 нвнм школа, 1500 приватнм школа } 150 шпиталн, 150 кућа ва сироте, 205 други заведенјн, 550 чиновничнм стана, 14арешта, 22 театра и 24 вашаришта. У Лондону се потроши на годину 100.000 волова, 776.000 оваца, 250.000 дганлца, 250.000 теладш , 270.000 свинн, 11.000 бечкш бутера, 13.000 бечкш сира , 10,000.000 галлонамлека, 65.000 акова вина, 2.000.000 галлона рак1е, 2^000.000 бечкји пива. Има до 10.000 фамил1л, кое одђ свогћ процента живе, 77.000 индустр1елнм и трговачки заведешн, 4.400 гостшница ' 330 кавана, 770 нивара, 960 крчмш. Порезт., кои се у Лондону на куће' плаћа , по свои прилицп изкоси 4 — 8 мил. фунт. штерл. ( у Н ±, мачкои) говоре, да е свагди, гдћ шуме нису кресане } ове године жетва врло добро изиала, а гд - ћ су гусенпце чиш!»ене, ту е мало кише бмло, и остала е землн сува, зато е садг у свему оскудица. (Паризг.) Говорисе, да ће се овде трошкомђ отоманскогт. посланика мошеа зидати. НОШИВО. (ст. образомт. ч. 14.)

СТЕЧЕН1Е за Каведру Мађарскога езв1ка у народноиКарловачкои Гумназ1и. Опредћлеше Патроната овдашн^ народне Гумна313 отђ 30. 1ануар1а 1841. г., коимћ е оскуд^ванзћа приУчилшцу овомђ ма^арског' езмка Каоедра подигнута, и са годишибомб платоМЂ отђ 600 фр. В.В. и 6 хватш горећи дрва скопчана, и кое е КонкурсомЂ отворенммЂ чрезЂ Новине народне обнародовано бмло, остаде збогЂ упразиена Арх1еП1скопског' Престола до данасЂ не испуп'ћпо. Уважаван)ћи времену и цЉли сходну Карловчана, као основателн, и одержителн 1ииттута овог' л;елго, благоволш е Вмсокопреосвнп^енми Господинђ АрзпешскопЂ, и Ми^ тропол !тђ нашЂ 1осифЂ РанчићЂ уПатронатскомЂ подђ своимђ предсћдашемЂ дана 14. Окт. држаноМЂ зас-Јдашго, горепоменуто Патропатско РћшенЈе обновити, и возносеће се Стечен1е на 19. и 20. фебр. Калл. стар. буд. год. обновити дати, на кое се дане сви оии у ма ^арскомЂ езмку искусни позмваго, кои 651 волн) имали езмкЂ оваи, и нћгову Л1тературу на речеиои Каоедри предавати, да сђ нун;днмма о морал1Тету, и способности сво10И свидћтелствама снабд^ни', ради устмеиогЂ и писменог' держати се имућегЂ испћ1та Патронату лично предстану. Иште се отђ Н1.и морална, и рел1г1озна примћрностБ , са превосходствомЂ совершене Иауке (Јилософске , и осимђ езмка ма^ђарскогђ као преподаваемогЂ, точно СрбскОгЂ и ЛатЈнскогЂ, иа коима ће се онаи преподавати, познанство. Немачк^и и Влашкш е351КЂ, препорука ће бћ!ти за Кандјдата у прочима равнмма отмЈнствугоћа. У Карловп,м 31 (19) Окт. 1842. ПатронатЂ Гумна31е Карловачке. •—

Листт, оваи излази два путг у седмици сиакогт. Четвртка и Цедел 1; ^ Четврткомт. на но табака ст. образомт. ношива , а Недел1.омт. на читавомг, табаку. — Предплатити се може иа свакои ц. кр. иошти ст> полгодишш омг цћномт. за извансхсе 5 фор. ср., за Пештаице 4 фор. 36 кр. ср., и у експедиц1и ПештанскоБудимскогг Скоротече^ находећои се нри учредничеству у Пешти у Бедемскои улици (Ваа1еЈ Са&аеЈ]\го. 349.

У БУДИМУ, Словима кр. Свеучилишта Пештанскогћ.