Peštansko-Budimska skoroteča

242

Ћако се то у преузвмшснвшЂ дћло- ДЈ ШМ анима бори како свонправа против-Б ванћима поавлгов. Сза гласовита вре- свакога, тко бммуш повредкти хтћо гоначмена имала су собсгвену мвјсо , еон в комт. десницом -в законо и човечно бранитп бмла подстрекв духовногт. гибанн, сре- зна? видители, како му младежв напред^б , точ1б свеобште дћлателности: иепрео- како охоло и срећно у осеКанго величанства борномт. силомђ обузима иста народе, и свое домовине сђ биоћимЂ срцемЂ, оводи шпомоћу трогателне , свако супро- творенммЂ прсима, сђ пламтећпмЂ потивлћше уништугоће краснорћчивости гледомЂ, горећимЂ образима, узвћпиекђ доотоинои цћли. — II наше врелхе и- номђ главомЂ пћснике и ораторе слуште подобне силовите, духЂ човечЈи о- ша , коидћла, славу, честв и безкраимлађугоће идее, да 6б1 се народпиовршне нбш , светвш поносђ домовине величаго ? обБЈчности, безмБ1сленогЂ т г ћлесногЂ Ка^Ђ то видите то одступите и реците: живога или болешлБиве гаинствене на- л самв нашо, шт 0 самв траипо , код - б дутосги супротЂ живе и пр1нтне духов- мене с »мнћ више нема ; да — управл ћне дћлателносги опростили, и свов вв- шв свћта има свош намћру, своп планЂ : но станћ савћсћу и чувствованћмт, вбх- надрезанн предуготовлћн1Н, коима в нашегЂ пОзванл чистје и племенитш разв1н- равв одђ много вћкова занимала ]се, врели. По основи пак-Б нашегЂ изображен1л дна су и достоина, да се човек Б за нби МБ1СО, кол ће насЂ опетЂ на болвш жи- труди и да кђ нвима тежи ; човечество вотб иробудити, све силе омладити, е изливђ божества, оно етшзвано кђ смћл ), вБ1сокодћлугоће, нравстзено те- произведентго идее божественога: врЂ п женћ побудити, есгБ идеа . . . народ- самв видш народЂу нћговомЂ^ народномЂ ногђ поноса. поносу. Нарав& имавелика, узввпленапоСамо кадЂ рћчБ ту изустимо, слад- зор ^н, али ништане приподоблнва се покозвучно удараго нћке жице у нашон тресномЂ образупробуђенл народакЂ осеунутарности: да — МБ1 осећамо, мбј асно ћанго свов вредности, О како в величанчувствуемо, да е постановлћшв узвБЈше- ственЂ, лћпЂ, побудителанЂ оваи тренуиогђ народногЂ поноса потреба времена, такЂ .Мрачно пр^б бБ1вше очимаа садЂ сћзадаћа новогђ , дћломоћногЂ рода, духов- вагоћа, блистагоћасвћглоств изпунава све; НБ1И силовитб 1и подстрекЂ, кои намЂ о- иустЂ, бе »Ђ цћне чинншесепр^е живоТЂ, а скудћва, и кои бн требало да дћла , да садЂ на еданпутЂ стои предв нама у саинаше унутарне силе опетЂ оживе, окрћ- нои достоинои цћли, срце бвмше безЂ раие се и у свеобштемЂ дћлованго кђ бла- дости ,низкостимапредано,асадЂирелава городнои цћли саедине. Све лћпо, нрав- се увбхсокомђ, чистомЂ -нравсгвеномЂ ,вено, узвБ1шеио и велико, што е кадгодЂ ликомђ одушевлћн1К). Како плодоносну, човечество досгићи могло, нзвсшов се у наиредугоћу и облагорођавагоћу моћв попонатпо народногЂ поноса. Вндите сћдуе она силна идеа, видите изђ саревли смћлБш, ПОНОСИТБ1И, вБ1сокоуправ- нована племенитБ! дћла, г.он ироизводе лћнБ1и народЂ, кои нћи о , бледо, снуНе- народи у заборавламо и иознаванго себе, но и страшлБшго не пузи, него веселБ1МЂ ,у принравномЂ и ревнвивомЂ подчинћн!благороднБ1МЂ, слооодкбшђ, ведримЋ ли- го себе авнои цћ.ш, нвномс старапго за свецемЂ ступа, свого вредноств осећа, своа обште духовногх благо рода , домовине прива познае и ова вб1соко цћни: видите ли, и човечества. Иароднвш поносђ 1ошђ е едитаи народЂ како се за закону слободу, ш> нбји моћнБи! дух<>ваБ1и подстрекк садашнви носб и вБ1соке цћли човека узпалго«, како и буд^ћи времена, едина моћна МБ1С0, г е одђ други народа закланл, како се сђ коа основђ и среточ1е благороднотЂ стака