Peštansko-Budimska skoroteča

246

8010 >п> се управо кт. твомт. срцу пристЈпити може; а кадт, сл веКт. дотле дошла , да радо ласкател^ и н1>!ова улагивана кђ срцу примашг, то нема аа тебе спасенЈн, то е теби веКт> моа Ми-лице! давдо спе^ вана песма, и тм ћеш -в се не само одђ света, него и одЂ саммречШ тпои с гндити и срамити! Немои 111 дакле пушгати, да се твоад, срцу приблишмо., Л1«н бм наивеКа ;келн бшла, да тм при овакоаомЂ ласкашо, улазакч. кђ Јгћжноме срцу гвоме тако затворипл., да се ни една речвлгБгова V иКга увуНи не може. НеКе они бадава пред к тобом '1. по прау пузити, ни г' Ке се трудити бадава, да толикелажи ичмвпилаваш, и да те шго пре на свого страну привуку. Ониизките сиош жергву сваконкимб цвеКемт. ивенцтха, паккш теби носе ца олтар к, како бв! ти се пре допала I Но даи да видимаи. у самомЂ Д '1 >лу, да ти гдекоб исгините догађае, на памегв доведемЂ, да дсно увидишЂ, каква грдна опустошенн чини ио.дла сувта кодђ женскогЂ пола! Добро знашЂ, како 6 сирота аД"шбица страдала, и у каквои се садЂ беди и неволви налази. ЈСде су садЂ кћни онолики ласкателћии обожателви? Где су они, кои су предЂ нвомђ по прау пузили, само да бш и еданЂ нћнЂ погледт, задобђгги могли? Гледаи! они се сви разиђоше и оставише ш на веш,. као годђ што леитири чине, кои сеу гомилама око дотле лепогЂ иролетногЂ цвета баве н око н1>га облеКу, докђ онђ пеувенк и непропадне, а они после оставе га, па кудЂ кои опртђ другоме цвету долеКу, — Тако Лшбица садЂ усам.гКна тужи н ндикуе, и проклинћ сама свои животђ; а зашто? (?рбо се сасвимЂ бвкга своимђ ласкате.љима поверила, кои одобрунит' ммсле, нит' раде. А хђ ! п е "1> нђ обезсвеКенЂ невиности венацЂувенуо е на веки, и лежисадЂ подЂногама.—Д а ни ца садЂ, текЂ видн, како бм добро и паметно учинила, да ни е.оио све за готовђ новацЂ цримала и за истину држила, што су 1.ои

н'Ј>!«м обожател&и говорили, и да сувта путЂ кђ срцу ни 6 отворила! Она садЋ усамл^на сузе непрестано рони, али све е доцкан к. Оаа е пређе савете свогђ доброгЂ пр1ателн одбацивала,. и себе пепрштелш поверила. А садЂ сакривена одђ, белогЂ света до саме смрти свош Ке суету оплакивати! (конацт. сл!;дуе) ПЧЕЛА И МУСА изђ ИХиллера, 0 &<б Дим. П о ii о в и ђ а. бдномЂ спази пчела, да е мува слетила на нћнукошницу ШтаћешЂ тм, овде, заавдга е лшгиго, како смешЂ тм едно жалостно сгворен1> приближити се нама, кое сио царице по воздуху„ Вћ1 пчеле имате праио ,, што се тако лк)тите; одговори мува сасвимЂ ладнокрвно. Заиста свакш в безЂ памети, кои има волш мешати се са осветолшбивммђ сгворенЉмЂ, као што сте вБ1. 1Ј1га тм ту придикуешБ, настави, пчела, зарЂ гм не знашт>, да нема памет. н 16 гђ рода одђ наСЂ? Мм имамо наиспасигелн1е законе; шта више то н»мђ на честБ п дику сл>жи, што ни една држава ни е тако мудро уређена, као, наша. М бх сисамо само каимирисавш цвеКе , и наш к медБ, кога правимо, тако е красанЂ као нектарЂ (напитаКЂ ста ])М, Богова). — Чисти се одавде тм безстмдна лажо, кон само досадно зучешЂ, и одђ блата и остале нечисгоКе ишвишђ. Мм се ранимо, као игго можемо, продужи муза. Сирошма ни е погрешка, али срдна заисга е велика иогрешка. ВашЂ е медЂ истина сладакЂ, али ваше срце горчЈе и одђ еда. У кашоизаконодавнои кнбизи вб 1 сте до душе мудре,. али е ваша наравк пакосна. ЗбогЂ освете, кош на ваше непр1нтелЗ> изливате,. проиадате саме, тако да васк жнвот.а стае.