Peštansko-Budimska skoroteča

259

ценсш еспапа, прнходг е нзноеш: 86,370 Фр. 54 кр. ср. — Год. 1841 иађш е бшо : 22, пасажнра 170,078 »еспапа: 513,576 цент1н ,прнходЋ: 741,84$ Фр. 57кр. ср. Добнтв при концу ове гбдцне износјо е на 185,716 Фр. 8 кр. ср.; целоп, пакт. друж; ва капнчал в садг нзиосн . 3 000000 Фр среб, а. (Старнн топ1. ) Годние 1533 за варош^ ]11 мннцт. напр :!вл 'ђн '1> е топг одгзнатне велнчнне сх нанисочЂ ,Варошћ Шемницт. дала ле е н;шр^внти , кога н згодимт,, таи се неће смкнтн." Ован топт, кОи е и садг шшт, у животу, каже се, да е између СВ1Н) други нанстарјн у Аустрнскои МонархЈн. 11 Р Е Г Л Е Д Ђ Л И Т Е Р А Т У Р Е Бугарске. Зарадн возрожден1е новои болгарскон словееностн или наукн. СочинснЈе, илн книжнца Русскаго Истор1опнсатели Венелина. Москва 1838 Нревелт, Губернскш СекретарБ М. КиФалов -б Тетевенецт, С 'б притурлнЈе н];колко и Јк пен, и Исторш зар,|ди Пчлу - Славнне, или Румуне (Молдо Власи), н н4коих*б достопамнтствт, н мудрвххт.

нзреченш. Букурешг. Напечатана оу 1оснФа Капанннга сост, буквм Пнтарн К. Пенковнча 1842. Н» 8 ни. XVI. 190 стр. Тешкоће Пзнато 6 бјти нашим ћ чнтателвича оно големо нсторично дћло г. Венелина ,,Древи1е н нинУ шнје б о лг ар е," изт. чега в оваи отривакБ преведен-в. Аукторг докназуе, да е бугар^ко кнБижество пр!е свхго осталБ! славенскн у цв$ту бв1ло, будући е 1ошт> г. 862 п. кр. у бугарсмн езикБ свето писмо преведено зашто и пнта: кои још-б одђ данашнБн еуропеиски народа може се похвилитн с-б тако д ^внашнБомт, литературотт, као Вугари ? —Оваи е цвћтг бугарског -Б кнБижества покраи миоги бура и вихрова коекако разв1Досе до почетка осомнаестогт, вћка. Донде е и у влашкнмт, зеилниа богослужен1б славенскимт, (старо - бугарскии ћ) , а суденска св -ћтска дкла новобугарскнмЋ езнком -б одправлнна бћ!ла. Но сад -б е подигосе разлреивш в15тарг, кои е развјеногт, цв4тка листиће сасвииљ смлатш! конац-в Слћдуе)

ОБЛВ Л Ђ Н I Е. Живбшђ родолгобивм Србалл жертвама, као правнмЂ 6б1Т1л свог б извором -б , подиомагаиЂ излазЈо е ПЕШТАНСКО-БУДШ1СК1М СКОРОТЕЧА. благородномБ свомђ опредћлћшш, колико е могуће б.мло, одговарагоћи. Одб многоброинм прилога, кое су намБ ревностии списагелви, као наимилје цв-ћће елати усрдствовали, учредничество е оно бирало, што бм милу публику Србску поучавало, забавллло и увеселлвало, рћчто: што бм СрбскомБ вкусу и садашнћмБ времеиа духу одговорало. Осимђ наинов1ег'Б наризкогЋ и бечкогв ношива, саобштавали смо, и саобштаватћемо и мило нашенародно ношиво, а и друге зпаменнтм мужева образе. Но при свемв томб искроено Нризнаемо , да нити красиои нам ћри нашои, нити праведиомБ родолшбивм читателл очекивашоу нунои мћри саотв-ћтствовати нисмо у станго бмли. брт. као шго е свакоме познато, свакш е иочетакт., а особито кнвижества Србскогв , кое се текБ са,а 'Б изБколевке дизати, и у норедакЂ доводити почшгН, одвећв тежакт.. Мо сб другестране колико сердечно желимо, толико иитамо се иадеждо >1-б, да ћемо поредЂ неусипногЂ нашегЂ труда многе препоне сђ пута уклонитн моћи. А да бм ову за свакогЂ Србина користну нам ^ру у д-ћло лакше привести могли , то ништа намЂ друго