Peštansko-Budimska skoroteča

264

ргв н V 1:1;;1; пг ипклоностћ"да осоћа. - токђ мого чсрте младе девоикв лсно пода онт. чека само на см|>тћ свогт. о !Вс1.ђ знати. Некино цветашће Мадоне лице богатогт. и гтарогт. стрица, ч'и е оит> светлилосе прамх кесгеноцрнкасти в.т вдмнми нис . г З ј ДНИК ђ додала « она патре- си, ковсу безт, ХЈдожества на жакрилита н!имт> и вмншмђ гласомЋ, ,,да салгк за недра доле в 1силе, показива1оКи ргжу гебе иамести се, пакнонда,— то знам-в здравлн на н^ћномт, обрап 7 , и нкно наза цело, — уздржи л' он кшто в обеКао.— трено црнооко гледало в н4га тако отвоонда'Кемо мн бмти ндан г. паарч.!" „Добра трено и доброволвно, да вонт, кмптђ ви. девоико!" реко в 1(> сифв косну г ч. : „»ко ше у свомт. веКт» предузетомт. намерен!о бн ваша сладка надежда, при таков«и не иодкреи.гћнЂ постао, н4 се, колиг.о годч, одбаченои саедочби. о вдномт, и-мшомч, обстонтелства допусте, крепко ааузетн. и ништа не под--зревагоћемт, срц^' опетт, —Мар'ш в Цару светлила до доле, и шв нревареиа Гмла ^"„Ммслите вм то?" .;апм- се усудила п];га упмтати ко в ; но на тала в Марјл неспокоинс. „Н не потвр- кућкм вратв1 викнула в она нћму: „Пелаћуемт. то. да не бм васт, већмаузнемирј , боравите само, што сте ми обећали." него што сте већт,; ал' ићгово дуго—изо- „Нећу, заиста нећ>" одговорјо « Царт,; статгћ!" — „0! онт, в зацело болесганЂ.'* и врати се у дворт, натраг к врлО задо„Зар-к се 10ШТТ, нисте о томт, известили?" волкнт, ст, гако нечаннммт. случавмт., кои „Ахт,! то се неиристои, н сама немогу велику господуредко предсрета,и кои п тамо ићи, а кога бм могла другогт, тамо већои часги ова хотимице избегпути пОслати ?" „Знате шта добро дете ! тражс. а ћу о то.мт, испмтати, и вм ћете, што Тект, кадт, е Мар!л у свогои собици ире моглћебуде, извсст1б имати." „Ахт,! самазаспои сголт. раднмисела,и умилага кад -ћ 6б1 вм то тсли!*' „Зашто не? Ви- ј 0 јј гиа за на белои ргци н г ћнои одиочндите добро, да то опетт, ше тако чло, в ла, поканлаеона свого искреностк нрашто в мене злоразум 1;н1в вама довело." ма в д Н омт, непознатоит., и бриннла се, „II л садт. тако ммслимт,", реклавМар1н: нсбм ту на нћну несре.ћу зло уио„да Маика Боапа, ко^ои се н нрепко мо- требш. Но опегт, сама е себи на ту лимт,, васт, в мени као анђела хранителн свого бригу одговарала. „Онк « тако послала." — 1осифт> тскт. садт, запмта за невино изгледао, говорго в тако учаиме н-ћногт, лгобезника, И при ко^ои тр- сгвително," рекла в она сама: ,.онт> 1'овини онт, наодисе. Она му кажс: ,.Таи е заиста добар г к човект,; онт, ће и реч.ч младми човскт, зове се Гербертг, и к .1- одржати." Ст, овомђ надеждомт, и утћфз « у трговини Халермуидт, и компашг." хомтб, да ће скорммт, извест*!« о свомт, Међу тимт. докт. су се ранговара.ш, смркло игобезнику Ј осифу добм гн, легла«; и ирјсе сасвимт,, безт, да суирим'ћтили ; Ј осифт, агат, сан вобузме тихосиавагоћу деиоидакле тео се удалити, но Мар1а иримћти, КУ> Цлру се цветагоћа девоика ев нћ да се страннми неће моћи у иомрчини ио цомђ детинскомт, добротомт, гошгт, цеуски степени безт, свећедоле сићи.„0!че- .говече иредт, очима мела; н1;на гјЈлесна каите хошгт. мало мон Господине." рекне г.расога течешв в на чувства нЈ.гова учиона са особитомт, слободомт, прпватившн цила, ал'иовобк1 скоро изчезнуло, како га своискн за раме; „вм ћете пасти, но годт, што е то дћиега!« бежућегт, часа и ћу брже свећу ужећи." Она тркне свомт. бмло, кадт, небв! н'ћгово срце благороднле асталчићу, извуче чекмеџе, извадивши ч\вство некористолгобивогт, доброволћкресиво укре ^е , и помоћу су.1И1орачногт, С тва за нго осећало. — Окт, « цело вече кончића свећу зажеже. — Садт, е 1 осифт, црло разсу гкбмо, и кћгова околноств у