Peštansko-Budimska skoroteča

/о

11 Р Е Г Л Е Д Ђ ЛII Т Е Р А Т 5 Р Е. БЈглрске. Зарадн возрождбЈПб нопон болгарскон слокесности и.1н наукн. Сочннсн1е, н.1н книжнца Русгкаго Исторјопнсателн Нмне.шн.ч. Москиа 1838. Превеих Губернсшн Секретарн М. КнФаиовк Тетевенецт.. Ст. нритуран1е н');коико пф.снен, н Исторји заради П'му-Сиавнне , н.ш Руиуне Ј(Моидо Власи), и н-ћкоих -Б достоиаммтствл. н мудрмх к нзреченји. Букуре1цт>. Напечатана оу 1оснФа Кананннга сост. буквм Питпрн К. Пенковича 1842. На 8 ни. ХЛМ. 190 стр. (конацт.) Веиик1и Петарт. ,царт, рускш, у гшчет*у осамнаестог-в в4ка, дође сг вонскомт. на Црутт., н владагоћеп. кнеза Каптнмнра нзч. Молдапске одведе у Руеку : на то отоманска Порта ст. престоиа виашкн земалн уда.ш бугарску дннастЈк) Н л ад н с л а в л •]; в и ћ а , и поставн грчку нзт. Царнграда Ф а н а р I о т а. ј Овн протерам бугарсмн езнк к не само нзт. цркве, него и изч. суднлишта. Ј[[>и том-б како Србн подт. турскоиЂ нладомт., тако н Бугарн управлннн су бмлн одђ царнградскн патрјараха, макарт. да су последнкн у Трнову нмалн <'обс/гвеногт. патрјарха, и у Бугарскон , Трац1н н Маћедошн 10 славенскн епарх1а. У овакомт. станш стварн Самуило иатрјархт. царнградск1н г.1792 на допуштенкСултана Селима III уннштн патрјаршпо -грновску, а бугарске епарх^е подложн константинополвскон пат[Ларш1н , устаиовнвши у Трнову Ексарх1к) ц-|;ле Бугарске. Одт. то доба Ексарх-в н Епнскопн на бугарске столнце поставлнмсе рођенн Грцн- Овн нера*ум1;вак>ћн бугарскога езнка гонцлн су цркненославенске кн/.иге, с.игурно у страху , да у нћнма ненма какве ересн : што е н учнннло , да е но народу бугарскомг са богоолужешемт. грчкнмЂ заедно н езнкЂ грчк!и разнростреосе. Чему е 10шђ и то помогло , што чеђу Бугарима Н1е бмло бугарскн школа! Бугарн дакле, кои су већнномЂ трговину воднлн, м1 ;шак )ћи се ст, Грцима и слушамћи грчко богослужен!б, сасвнмЂдобро нзвикну ГрЧК1И езнкЂ ; и данаСЂ сва пнскена сношешн грчкн воде , к ако што бугарски гшшу, то грчкнмЂ пнс.менима.— Прн садашн-ћмЂ 6']. дномђ станм Бугарске , велн списателв, ше могЈће да се бугарска словесноств препородн у Турскои ; али има богатн Бугара н изванЂ Турске, т. е. у Букурешту, Бранлову , Галацу, у Бессарабш. Одсеси, Ердедм и Пештв Овде бм

они моглн напечатати учебне кнћнге бугарске, п н-з днћи новоиачалн а училишта, наводећи насЂ Србл:к за прнмкрЂ, кои-ако нас .ђ 15 — 20 обмтелми у едномЂ мћсту има-днжемо си свом цркву, нздржавамо свогђ свештеника и свон) шко 1у. 'Га и новогрчка, вели, и новосрбскалитератураизванв Турске е почета ! Ово е у кратко садржаи предназначенекнкнге. Што гд. преводнтелБ 10 шђ о Власима говорн , то е прсведено изђ Раићеве исторје славенскн напода, не чатане у петрбургу г 1795 гл. 19. БугарскомЂ преводу нрадодат-г. е и грчк : и. —- Што се езнка н граматке тиче, моли г. преводителђ да га чнта« телкн нзвние и нзправе, нзповћдамћн слабосвое знанк црквено-с. лавеискогЂ т. е. старобугапс когђ слога, конмђ е и писао. Чудно ће можда бмтн гдћкоемЂ нашемЂ Филославу ово изр ћче1нег. цреводителн. По такое! „<'торо-Болгарскан Словесноств е' се това , шо е' Церковно-Славднскаи" говорн г. ВенелннЂ у своп>и истор1н Бугара, кое рћчн и г. ТетевенецЂ наводн на стр. 5. То потврђуе Ш |фарнкЂ,Булгаринт>, преисЂ и свн учени данашнћгЂ вћка фнлолозн славенски. Г Л А С О Н о Ш А. Н б. ц. и кр. ап. Велнчество благоизвол ћл« [е пређашнћгн првога Внцежупана баранБске вармеђе ХрнстЧана Шаушку, и првогЂ Вицежунана крнжевачке вармеђе 1ована Зидарнћа за кр. Савћтинке нанмнлостивје нанменоватн. Н б ц.н кр.ап.Велнчество благонзволћло е 1осиФу Вернеру, ПроФессору ФнлосоФ1е на свеучилншту нештанскомт. , сталежЂ унгарскога пленића наимилосгивје подћлнти. Благороднмн г. Днмитрш К о нстантннн, нам-ћстнми днректорЂ дншкрикта велико - варадскогђ , одђ 60 учителн своега диштрикта скуп1о е на главант. фондђ школскш 387 Фр. 30 кр. б. вр. РевностБ ова заслужуе особиту похвалу одт. снакогђ Србина, и желити е да јошб доста родо.1н», бивм послћдователн нађе. БечЂ. На позлаћенћ орла иа торшо св. СтеФана потрошено е 450 дуката. Пешта. СмћсичарЂ Внлага жестиее на владамћу у еднон овдашнБон кавани нћмштину, нлн бол-ћ рећн „антимађарнзамЂ," кои се у томе састон, што власгннкЂ своимћ служи (елћима забранме бркове носнти, нитн косгђ у службу прје ирнма, докт, не обрјебркове.