Peštansko-Budimska skoroteča

271

Ше погинјо Сцишо Африкант. стар1И ради дршаве, него се дивномт. доброд -6тел1ГО п бринЈО да небв1 држава погинј.1н. брбо каДЂ 6 град-в Римскш ј Канснои битки побћђент. бмо ничемЈ се н1е толико надао, колико грабеж^ 7 , когт, бћ1 Анибалт. побБдителћ чин!о ; зато с ј остатци побЈене воиске по сав' Ј ?тј Л. Метела Мтал1ш оставити наЈмили. Сцншо пакт., поглавица воисне, јошт. младићч. ст, голммћ мачемт, <-мрт1. претеКи приморао е све воинике заклети се, да никадт, неће домовинј изневј ;})ити. Лгобавв е дакле не саио онт, прама домовини предивКЈ показао, иего н и ј прсниа сијјо осталм ВећЂ готово изди1пј Н ј оживотворГо. Досад-к е о нЈЈкима но особт, говорено, садт, ћемо пакт, о свима ск Јиа говорити: коликомт, икако е равномт, лгобавнокЂ домовини ц' Ј ј.љш градт, Римскш дисао! Кадт. « Ј дргтомЂ Н јничкомк ратЈ благаиница тако нзнемогла, да к!е ни за одпрар. лћнш богослЈжен !н трошка доволнвнобћтло, чиновницп с ј благаинице свобволвно кт, знатнммв грађаиима спомен јтогћ града одла ;ипи , и оиоммкали сј 1 и , да бм сва свон тако у таиности приноси ли , као да 61,1 држува иаивећа блага имала. Грађани | сј дакле обрекли даће све дати, ипт ноичића искати пре, него се ратт, оконча. — Господари су робова, ков в Семпрон1ЈСт,Грах ^ сђ збогк славне Беневентццсве бнтке кјшо, новце одт, истогћ као владаоца искати п ренебрегди: а ј станЈ нити « коннеикђ, нити е врховникт, платЈ за- • искао. Лводи и жене што сј годт , злата н сребра имали, да.тћ д-Еца сама, знаке илемићства прине сј , само да се бреме рата поднесе. Но нити е ко благод г Ј>нше старешинетва, кое е зваши своа одправлвтоће одт> илаћаца градскоп, мита ослобаћало, хтћо )Ж0Вати шта, више сви сј драговолвно нлаћали. Знаиш сј они , да су и младе невксте украшае свое ј благ.адЈниИЈ обштЈ принеле; врбо кадт, сј

већт. побћдили Ве1е, силу е злата, после свно надокнађешл трошкава, заостало. ли сј такоћерк да се 10-цт, и грднми дјгђ Галпма, кадв сј К &питол '1 јмб обсћли, изђ благаине намирто. Тако сЈдакле Римлани, мало и велико, мужкои женско, ј случаЈо нужде какозе, кт, обштемт. благу д -ћломт, и словомт, драговолвно ј иомоћв притицали. ВМДИНЂ М НБГОВБ ПАША На едномЂ чуну, кои е као и кодђ дивлака изђ стабла изжлеб.гћнЂ, вози се по Тимоку, гдћ се кодђ едне баре мора стати. Овд г ћ се средство превоза налази, сирћчЂ коч1Н, на коима се ј В идинђ лакше присп-ћти може, гд1; 2000 ДЈша живе. Ове коч1б, ј кое сј волови ЈпрегнЈти, мћсто точкова, имаш (као у сгаро време) чегири окрЈгле влоче. Ово в отоманск1и делижанцЂ на ДЈнаву, покраи парапловсгва аустрјанскогЂ дргжтва, што Турке изт. нмове летарпе никако неможе да ироб;;ди! .У опаи чуданЂ интовђ сђдиемЂ и дођемЂЖЈееин-Паши, кои е, ово што в Нннчаре Јпропастш, ово пакЂ што као СЈЛганЂ у лјксјсјживи , чувенЂ нрстао. Жалоств човека- обузима, кадЂ крозт. ову великол Јишу и плодоноснј , ио гс»тово опушћену подунавску долину пролази.в ^ва се оздћ и ондћ полунаге ццганске чете, нћколико стада оваца инћколико чопора марве видити могу. Лгодн сЈвониви и бледогЂ лица; жене изкђ и дћца забринута, за &дио сђ псима и марвомђ ј колеби живе, кого сј ка.менћмЂ и блатомт, сазидали. На грћкоимЂ мћстима налазисе траг-Б одђ изчЈпане лозе, по гд'ћкои остатакЂОДЂзапушћеногт, воћшша, али Јобште узимагоћи, земла лежи пуста н коро†свуда расти. На неизмћримои овои равници н никаква дрЈга 3 сћва невиди, осимђ нћшто мало кјкј руза»