Peštansko-Budimska skoroteča

272

Градт. Видинђ, кои в поглавито м г ћсто пашалЈка , достоннђ е овепустин^; ерт. онт» се сасгои изт> кућа, V ков вдва св"ћтлостб и воздухт. доКи може, збогЂ ружно склопл ^ђнБ! дасака. О уреднБтчЂ улицама нема ни спомена; воду у смрдлБиввшЂ ЛЈЖницама држе, у коима се сваконкогт. гада налази. Безброини касапи предт. свои вратБ1 марву колш, одт. кое крвв тече у изкопану лму , гди се после усмрди, и убиточанЂ аадаиразсипа. Мртве мачке, вашке, конбп, па и сами волови кадкадт. на улицама леже, кое ба сасвпмт. праздне бБ1ле, да ш кобци, орлови и гавранп, кои се непрестано надт. стрвинама вцо, атомт. не облећу. На гд^коимђ опетЂ мбстима хиладама впде сеграблБиве птпце, кое су тако слободне, да и саме лгоде нападаш. ХусеинЂ, кои 6 о*момђ долазку изв^штенЂ 6б 10 , пошлћ ми таки свогђ кућевногЂ чиновника, да мои пртлнгЂ у дворЂ однесе, а мене самогЂ да као у помпи крозЂ оне улице проведе, у коима 6 наивише св^та 6б 1 ло. Онђ ме на горнви степени врло лгобезно дочека, и много кое о чему пБ1та ме, изђ шта е видити се могло, да в приобстонтелствамаевропеискимђ участвовао. ХусеинЂ е етарацЂ одђ 68 година, одвећт. тћлесанЂ, лгобезногђ и гордогЂ лица- СтрашнвЈи нничара изтребителБ постао е прввш шпекулантт., онакш као египетскш паша, слабо се ст. боввима и управл -ћша предметима бави, него непрестано са тарифама митнице. ПриходЂ му доноси 2 миЛ10на Франка, шго на гиганткчне свое операцје троши. Онђ купуе изг Влашке много жита, изђ Крииа вуне, изђ Маћедон1б ула, па после по мало продае. У полго видинскомђ и трачкомЂ држи ергелу одђ 500 конн , а 1400 слугу, кое добро плаКа, нје му доста за вођен^ћ трговине. О н 11 говб 1 мђ женама, на брого 30, редкомЂ дуксусу нЈјГовогђ доба, као и о другимЂ нћговогЂ сераила милост-

ницама, нећу овд -ћ да спомин-ћмЂ. — Да се тако грднО иманћ усредЂ неописане сиротпнћ налази, кое 6 бј цћлу провинЦ1НЈ , И1Ђ кое се и добми, оживити могло, то е заисга правБ1И ФеномононЂ за државногђ економа* ђ КРАСНБ1И ПРИМЕРЂ МЖЛОСЕРДШ изђ живота Цара 1осиФа II. (иродужено) ЦарЂ е сђ некимЂ немиромЂ, кои н Јјговомђ срцу честБ чини, го полише извест1б очекивао; онђ се боно увекг, да исто ономђ хасновитомЂ втеченнО, кое е МарЈа чрезЂ свого сполншнго красоту и своб раз^мно, а притомЂ нарлвно постуиан-ћ на нћга учинила, неКе одговорити моћи; брЂ и порокЂразуме нередко то опасно художесгво—сену доброд^тели и невиноети на себе узети. II што е годђ дал± у извест!го читао, то му в лакше на срцу бБгло. — КадЂ е ХалермундЂ кући дошо, шазвао е Герберта изђ дућана у оближшо собу. „Н долазим в башЂ садЂ одЂЦара натрагЂ," казао муе „кои, као што знате, мене © себи звати дао. Онђ 6 за вас-в пропБ1тивао, н незнамЂ крозЂ шта. II самв вамЂ, као што мв1слити можете, напболго сведочбу дао ; и онђ оће сђ вама самимЂ да говори, за то сутра пре подне да се нађете кодђ нћга. Обуците се даклемЂ чисто, и нипошто то време да непренебрегнете. Идите болћ бдно полакЂ сата ран ^е тамо, и пречекаите докђ 11 сатш удари; онда се подаите пренвити. — 1 оштђ еднго. Не моите 6 б 1 ти одвећЂ плашлБивг, ал' ни одвећЂ слободанЂ. — ЧрезЂ прводоб&1вамо неку будалаштину, кон шкодлбиво течен1в причишша, а будаласта слобода не пристои се никомђ, а наимаггЈ; младомЂ човеку , и 1 оштђ кђ тому предЂ великимЂ Господиномђ ." — Гербертч, е целБ1и дзнђ разбдно главу о