Peštansko-Budimska skoroteča

273

томт., каквми Царг темелБ имати може, да С1> нбим'б говорити жели. Све нћгове напреге бБ1ие су сувтне, и н-ћгова сверху тога нагађана тако прекоиомна, да е самЂ себи кзо празне паучине пребацивао, и наиоследку заклгоч10 спокоино излазакЂ очекивати. Ово само у себизаклшчеијв имало в ту ползу за н ^ћга, да в онт> са спокоинбјмђ решенхвмт. предЂ Цара изишо. — „ Вб ! се зовете 1осифб Гербертт.?" „6 стб Ваше Величество." „У трговини сте кодђ Халермунда и комиашв ?" „Већх одђ три године ."„ВашЂ господарЂ наиболго вамЂ 6 похвалудао." „ЛаскамЂ себи Ваше Величество да му никадЂ нисамБ ирилике дао, да самномЂ незадоволннђ буде." — „То в све добро и лепо" рекне 1 осифђ , и дода кђ тому на нћга оштро гледагоћи са полу пребацивагоћимЂ гласомЂ : „ ал' а познавмЂ вдну особу, коа н1е задоволвна ск вами." — На то се ГербертЂ уплаши и зарумени, и онђ в тео већЂ уста отворити да запБхга кол ? — но напрасно присе по <•(>, да ће то неприлична итоств бмти 7 и Кутао втрпћливо. — „И шта гоштђ више" настави ЦарЂ дал^ћ: „та особа има правБш узрокЂКЂ гому." „Ваше Величество" иромумло в уплашенБш, безЂда бш управо знао шта далћ говорити. „Немоите ми прекидати, но одговорите садЂ на моа пБгганн кратко и искрено. Познавте ли вбј какву младу безг родителн дћвицу, коа се Марја Б. зове?'' „НознавмЂ Ваше Величество ,"„ОдЂ каДЂ?" ,,Одђ пре осамЂ месецји." — „Гдисте сепознали ?" „Удому едногЂ удал ^ћногЂ одђ мене сродника.гди е она кадкадЂ Фамилшу женски иослови помагати обБ1чествовала."„ Дкј бите л' ВБ1 туд ^вицу." ГербертЂв ћутао, и 6б10 е ватрено црвенЂ. „Заштоми не одговорите ? зар 'ђ е то злочинство красну дћвицу лгобити ?" ,,Н1е "! иромута са дубокимЂ узДИСОМЂ. „Вб 1 сте нбоизи брачнвш сиозђ обећали, торжествено обећали?" „НисамБ, ал* а неодричемЂ Ва-

ше Величество, да 6 б 1 мени за наивећу среКу овогђ могђ живота држао , кадЂ 6 б1 она подђ сретншмЂ обстоателствама, нег' што су ова, у коима се наодимЂ, моа супруга 6 б1ти тела." — „И она нема ниш га проти†?",,Н мб1Слимђ да нема !" „Вб1 само ммслите? Л знамЂ за цело." Гербетово неспокоиство растло в са свакимЂ минутомЂ, и н -ћгово пређашнћ дрзновен1в са свимђ се изгубило, кадЂ е ЦарЂ далћ почео: „Зато се не можете никако изговорити, што сте Вашу лгобезну пренебрегнути могли : одђ 14 дана нисте го ни еданпутЂ поодили; са нестерп-ћН16МЂ сваии данЂ ваСЂ е |изгледала, и у страу за вама сушила се, да нисте може 6 б1ти болестанЂ; а [како видичђ вб1 сте фришаЂ и здра†: чимђ се можете о. правдати?" Таи сирома човекЂ 6 б 10 в онда одђ стра као окаменитЂ , одђ кудђ да ЦарЂ зна што о лгобови, кого в онт самЂ гоштђ дубоко у срцу [свомђ' заклгочао, и ни вдномЂ свомђ и наиболћмЂ пр^ате го поверјо нЈв? Цар-в в имао и осећао милосерд1в сверху мучногЂ положенл уплашеногЂ, и настав^о в тихимђ гласомЂ далћ : „Упокоигесе! По свему, што самв а о вама чуо, не држимЂ васЂ за икаково рђаво д-ћло способна, и то бм непрекословно 6 бјло вдно, кадЂ 6б1 вб 1 безЂсвакогЂ темелн добродћтелну дквицу напрасно о.ставити тели, ко10и сте лгобовБ заклели, и кон васЂ такођерЂ лгоби. Вб1 се чудите, како самБ н добро о свему тому извешћенЂ? Нћу вамЂ ту гатку реџжти." Ц. тако ЦарЂ приповед10 е трговачкомЂ служителго садЂ, како в познанство. сђ н г 1јговомђ лгобезномЂ учинго, и додао му е онда сђ чудодостоинБ1МЂ снизхожденјемЂ то: „Ваша невеста мени в свое поверен1в поклонила, безЂ да в знала тко самБ. Будите и ви спрал№ мене искренЂ: а добро мнслимђ сђ вама." — МладићЂ е пао предЂ Цара на колена побуђент., и сузе сладкогЂ чувс х ва каиале сј изђ

[