Peštansko-Budimska skoroteča

ПЕШТАНСКО БУДИМСКШ

(Соигпег.)

Число

Неделл 6. Декембра 1842-.

Отрада естЈ. нФ.ка, рКчми оолепиаги з .ше ; Зато 11, >огне тужнБ1м-к гласомч. и АикЈонг нос. МразовићЂ у нреводу Онидја.

Год. X

С И Н '!> Н А Г ГОВУ м А Т Е Р Е. Станн срце, зашто бтигн, Зашт' ироклинЉш'!. < удбе рокг ? А тн око зашто - нонгј, Даиагг грознм суза токг ?» НЈб л' зато што одбеже У пучнну тамне мреже 1Г];;кне нанке брзин скокг. А\х! та то е, ш го ме тнштн , Што м у грудиа следи крт, ; Срце бо.и!0 за ннон'к пишти К о за короадЂ слабћЈИ црв'ћ : брг му радостБ сва нзчезну, ПредЂ очима стрмну бездиу Гиедн — као б^де врвв. Та.мо дакле, гд% се блиста СераФима строними хорг, И гд^ душа твоа чиста И ћчнми себи нзбра дворт>: Тамо, велимк, садг илачнога Шалћмт, уздисг срца мога , Там' управламг ума взорг. Отче благ!и свега св&та! Когт. анђелскш слави ликђ , Блажености гдЂ е мета, Гд'1ј л ' радости вес'о кдикг ?Ха! глзсђ чуемг : ,,на небу е !" Гд^ сладостн милно струв На свемоћства лак1и мнгг.

И тн дакле тамо оде Мати лон, мила свуд', Овогт. свкта да т' незгоде Заборакн хладиа грудк : ОДчиа дакле паметв твоа, О пресладка днко мол ! Лака т' црна землл буд'! Ј Пожуну 1842.

в ђ о р 1; е Раиковнћг. С Л Л В Е II С К И II С '!> Р И С К И I Е 3 II К. М.шго је заисга прошпо година од Досигејена времени до дннас, дох еу се књигоп-исци освеепмн и уразЈми .ш, да се Снрб.мша сврпеии писати могке и >к>ра; нак опег при свеиу гоме има на жалос/г Сгрпству, и убптак сгрпско.ме језику још и данас .куди, кои једнако мисле и говоре. да Ст.рб.пима треба славенски писати, доказурћи, да ј<> славенски језик пр;ви орпгиналнн на'ш језик; а овнј,коим о т и на^ од говор<>, да је од славенског на жалост ншову пекварен и — опогањен! Новод онакове мисли и намере довести се може сиЈ^рно отуда, штоисги добром! слите.ки