Peštansko-Budimska skoroteča

302

већа и изреднш одт, дрлги добара? Како 6 сладка награда одђ нижегЂ степека мудрости и добра на квшпи се поиети, одт. ове ил' одђ оне се погр^ћшке отрести, забрангћноЈ! желћи протиВЈСтаги, буриу страстћ иоб +»дити, себе предосто рожшбгт, , јм^ренЈегЂ и ггЈломудрешегЂ, мЈдрхег-г, и равнодЈшнјегт, ј опасносги мужествеН16ГЂ и одважшбГ'!,, унесреНи ЈтЈшигелнхвгЂ видити, и на великЈ провиђенн помоћн и вћчитЈ Творца милоств ослонити се смети!! П. Н. Р А 3ВI еIIIIБ1П .К Р Ч АГЂ. П ов Ј јстбодђ X, Чокеа. НревОо А. А Н Д р И ћ Ђ.

М а р 1 е т а. Ла Н апЈлт, е вдноистина врло мало агбсто на морскомЂ залшЈ одђ Кане -а 8 али га опетт, цознаго у свои Прованс 1 и. Оно лежи ј с Ј шј в-ћчно зеленн, високи палма и тавнв! наранџа. То пзкђ нечини га истинна гласовитБ1МБ. МеђЈ тбшт , веле, датЈ растинаиватреннш грожђе, наислађе рЈже, и наилћнше д ^воике, То н незналгБ; ал вћрувмЂ м:*ђу тбшђ радо. Штета што 6 .1 а НапЈЛЂ тако маленЂ, гс ватреногЂ грожђа, сладки ружа, и л'];пб 1 дт.воака тежко доста производити може. Мначе 6 б 1 имали и мб 1 штогодђ у нашои землви одђ тогђ. Ако сј одђ иостанка Ла Нап Јла све Ланапулке саме красоте бБ1ле, то в безЂ сушгћ морала малаМармета чјдо 6 б 1 ги , кадЂ го и сама Хроника спомип!;. Звали сј е истинна само м зломђ Мар1етомЂ; но она небБшше манн, нег' што одђ прилике вдно д-ћте одђ седамнвистЂ година и нћшто више 6 б 1 ти обћ1чествЈе,

коегЂ чело тамант, до јстно одрастлогЂ когђ човека допире. Хроника одђ НапЈла имала в валБда добре основе, одђ Мар1етепреповћдати. 11 да самБ на месту Хронике, и н 6 б 1 тако чинјо. брбо Мар1ета кон е сђ нћномђ матеромЂ МанонЂ досадЂ у Авинбонј живила, преврнула е, дошавши опетЂ ј родно свОе мћсто, ово скоро сасввшЂ. БашЂ не кЈће, него лгоде и нБШве главе; а не башЂ главе свно лгодш, него нарочито они, кои су главе и срдца 6 лизј два тако пунодЈшна ока јв г ћкђ у великои погибели. ЗнамЂ бо а то. У такввшЂ догађаима н!е шале. Мати МанонЂ болЈ, бм бвкта јчинила, да е у Авинбонј остала. Но она добм ј Ла Напулу нЈ;:;о мало наслћдство; ту 10и западе едно мало иман ћ са нћколико виноград!и, едиа спрегна кјћа подђ сћномЂ едне пешчаре, између маслина и аФриканскш багрена. Таково шго неодб1а никоа сиромашна јдовица. По н-ћномЂ мнћшго бБ1ла е она садЂ богата и срећна , као да в већЂ гроФица отђ Прованса, или такво што. Тбшђ горе за добре ЛанапЈлезце. Они се таковои бгћди ненадаше, нити сј кадЂ ј ОмерЈ чигали, да е вдна угледна жена, читавЈ Грчку и малЈ Азјго до бод и раздора довести могла. Како несрећа дође. Тект, што бнше Мар ^ета четрнаистЂ дана ј кјЈги међЈ маслинама; ал' већт> свакш млздбш ЛанапЈлезацЂ дознаде, да гу Мар1ета сбБ1тава, и да у читавои Нровансји дражестн1е д г Јзве нигд^ћ неима него Јира†у тои кући. Ходаше л' она крозт, варошБ возносително лако, подобно преооученомЂ АнђелЈ, у лепршагоћои се алвини, зе* леникастомЂ мидерЈ, напредЂ на прсима поредЂ рјжичнбј пупова вданЂ цвћгЂ одђ наранџе, а око сивогђ шеширавно «