Peštansko-Budimska skoroteča

306

РАЗБГеННБШ КРЧАГЂ. Пов-ћстБодЋ X, Чокеа. МАР16ТА. (продужен^е.) У то су време младе д-Јкве одх Ла Напула безЂ сумн-ћ одвећт. побожне бвтти морале, ербо оне се адише понаивише. Но н!б шмђ бвјло башЂ ни заи г 1рити. брбо одђ Мар1етиногЂ дошашћа оладнише више него еданЂ младожена, а више него вданЂ обожателв баше своши лшбезници невћранЂ. Онда.баше свуда много ината и укора, много суза добрвт наука и корпи!. О сватбама више се ше ни говорило него само о разстанцима. Да и са ми залози в -ћрности прсген± и панглвике, баху већЂ натрагЂ враћани. У дћчинђ инатЂ м4шаше се и старци. РаздорЂ и мржнн трчаше одђ куће до кЈће. Жалоств свуда. Мар1ета е свему крива ! — рекоше побожне д^ве; онда рекоше нвГове матере онда рекоше отцеви, а напослћдку сви , и сами младв! лгоди. Но Мар1ете- замотана у наравственостви невннностБ ин4ну, као рађа» шћ!исе н ;арЂ ружичногЂ иуполвка у тавну зеленБ цвћтне чашице, неслутише ништа о великои неволви, и осташе добростивна спрама свакогЂ. — Наипре тронуло е то све младе лгоде , и они рекоше: зашто да печалимо лгобезно безбрижно д -ћте? Оно Н1в криво! онда рекоше матере, а наипосле сви и саие побожне д-кве. брбо тко се годђ сђ МарЈетомт» разговараше, гаи мораше го радо имати. 1/1 пре нег' што иол-б године прође, сванхи в већЂ бшо сђ нбомђ говор10 , и свакомтј бкше она

мила, ОнапакЂ нехте вероваги, да е тако лгобл г ћна, а пре опетЂ нехгћде в !»ровати, да су го прсзвграти могли. — Шта зна тавна, често у трави згажена лгобв!чица, колика в шћна вредностк! СадЂ хт-ћде свакш и свака неправедностћ спрамЂ Мар1ете да изглади. Собол^зновашв узвБЈшавало е садЂ н-бжностб наклоности. СвудЂ се виђаше Мар1ета пр^нтше, него пре, поздравл^на, пр1атн1б насмћшена;! пр1нтшвј кђ народнб1мђ играма и танцмма' позвшана. О пакостнОхМЂКолину. Но немаго сви лгоди дарЂ сладкогЂ соболћзнован!«, него су тупогЂ срдца као Фарао. То долази безЂ сумнћ одђ прирођене покварености лгодш 10 штђ одђ постанка првогЂ гр ±ха; или зато, шго можда злогвора при кршћешо сасвимђ уредно не одправлнго. Паметидостоинвш примћрЂ таковогЂ тврдосрд1В даваше младћш Колинђ наибогат1и арендаторЂ и спа ^а у Ла Напулу, кои е толикш виноградЂ, толике маслинике, лимунове, баште и наранџовне ограде имао, да ш е едва за данЂ обићи могао. ПоквареностБ н "ћговогЂ срдцасведочи већЂ и то, што е онђ скоро двадесетЂ иседамЂ година старЂбБЈО, безЂ да кадгодЂ пвггаше, кђ чему су дћвоике створене ? Истина сви лгоди, особмто женске одђ изв ^стне старости , у коши све гр^ћхе радо прашћаго, Колина држаху за наиболћгЂ младића подђ сунцемЂ. [ Н 6 говђ с гасЂ, нћгово живостно, искренно сушчесгво, нћго†взорЂ, нћгово сиешен-ћ, све то имађаше срећу, реченнмЂ лгодма се допасти, кои 6 бт му у нјжди можда и за кои одђ вошгоћи грћхова одпушћенћ дали. Али пресуди таковв1 суд1а невалн увЈзкЂ в^ровати. Д окђ се е међу ТБ1МЂ старо и младо у Ла Напули сђ невинномЂ Мар1етомЂ