Peštansko-Budimska skoroteča

П ЋС М А О ПОСТАНН) ВРШАЧКЕ КУЛЕ. > I Ш

Шта се чуе у Вршцу б1елом1> ? Подђ ВршачкомЂ куломг> поноситомћ , Или ништи змхн? или вила? Или звоне звона наопако ? Ил' се тресу Вршачке планине ? Па се таре дрвл^ о Камен&. Нити пишти ЗМ1Н, нити вила, Нити звоне звона наопако, Нит' се тресу Вршачке планине, Да се таре дрвл^ о камен^, Веће пишти у свомђ двору Лаза, ЛданЂ Лаза д1;вончка маза,. Комђ л^поти неимаде пара, Да обиграшЂ сву лшту Краину. Ако пишти ест' му за неволго , Муке су му горке додјнле, Ево веће шестнаестн некелн, Од' како се Кнакљ разболјо, Па нитг. може остатЂ, нитђ умрети, Нитђ лежати, нити боловати. Маике нема, а сестрице нема, А хоште се 1ае ожешо ј Па га нема нико понудити, Нитђ додат' му лађане водице. Сву бм гонакЂ болго преболЈо,

Ал"' га в1го на срдашцу муке. ОдЂ муке му лице потавнило у Ко што тавни од' млеме камен!;. Кадг. су Лази муке додхнле, Додхнле и предод1нле, Онт> дозивлБ служче Миаила, Па онђ н^му овако говори: Дћте мое, Слуго Минило! ВЈрн&ги друже у моши неволБИ! Дко су ме муке обузеле, Срдца болго пребол^.ти не:ћу. Узми Слуго свилену тканицу, Па ме уви одђ паса до врата, Оседлаи ми моега дората, И попни ме конго на рамена. Изведи ме граду на кашго, И пусти ме измеђЂ винограда, Да се нркогЂ н нагрхемЂ сунца, И нагледаМЂ св^та б!елога. То е слуга за Бога примт, Па га уви свиленомЂ тканицомЂ, Оседла му доброга дората, И баци га конго на рамена, Па га води изме ^Ђ винограда, Подђ ВршачкомЂ куломЂ наса&енм.