Peštansko-Budimska skoroteča

2

А кадЂ Даза до}је виноградма,. И онђ виђе кулу поноситу, Онђ дизгене конга на вратЂ баца, Па онђ н^му овако говори: Мои дорате, моб добро мило! Сад" ме носи куда ти е драго, Ал' нИт' скачи, нити подиграваи, Нит' тм носи главу у вмсину} 6рЂ неносишЂ данасЂ Господара, Да онђ д !зли мегданЂ са гонаци, Ве ^Ђ ТБ1 сада носишЂ Господара,; Небмли му муке одлануле. Боже милми, чуда невнђена ! Да е коме стати па гледати, Потекла бм суза изђ камена, Да погледа подђ Лззомђ дората. К.онбицђ б^санЂ као горска вила, Што нехае за узду ни руку, А садЂ носи болна Господара, Па бм реко онђ за нбимђ болуе. На пјјси е главу наслонш, Па онђ иде као игнЗ; младо. Кад' су бмли друму на разкршћу, На разкршћу гди се пути д^ле, В ^ћтрићђ дуну одђ Вршачке куле , Разлађуе на конго шнака. Лази мало муке одлануше, Подкраде га санакЂ на конвицу. А када се иза сна тргао, Алђ к.он& стои кули подђ прозора. КадЂ е Лаза кулу опазш, Онђ овако нбоизи говорш: „Ои Вршачка куло поносита! „Тм си мени по нечему равна„Твомђ постанш и момђ болованм „Нико незна л^ка ни есапа." Алђ изђ куле нешто проговара, Не будали Лазо, момче младо, Богђ е само едаиЂ беЗЂ постанд, Онђ ће дакле и беЗЂ конца бмти

6р' е Божн сила свемогућна. Нбои неима начала ни конца. Алђ све друго имаде начало, Па све мора и конацЂ имати. А шта тиче мога се постанн, Ево слушаи ако ћешЂ да знадеШЂ. у хилнди и Друге стотине, -у , ЧетрдесетЂ и друге године, КадЂ Татари свјсгј . поробише, Попалише земл^ и градове, На алае воиску раздЗзлише, Па е воде на четмри стране, Бата *) води воиску крозЂ Руссш, Землго Полвску и землго Шзмачку, Воиску води на французску гледи, Преко Раине воиску претурш. КадарЂ узе Ерделћ поноситми, Галицно, Горнго Паношго, И остале земл^ и градове, До Пожуна града б^елога. Пета узе л^пу ЗМолдав1го, И сву равну долнго Панонш, Одђ Пожуна па до Сегедина, Гди се бЈе Тиса са МоришемЂ. Куд 'годБ иду и про^у варвари, СвуДа пале и с' мачеви с$ку. Попалише землЈ и градове • Поробише Л1епе државе. Маике робе а д^цу имђ колго. С' конви газе старо и неволБно. Црна землн у крви огрезла, Плачв и писке до неба се чуе. Камеш> бм се разпо од'. жалости, Како неће срдце у матери. Па што ови 31НМЂ починише, Иебм шште ни по нда бмло, Ал' да видишђ брате Бекерана,

*) Бата, Кадарг, Пета и Бек.ераит» бмди су воиводе татарске.