Peštansko-Budimska skoroteča

Г Л У II'!» И Л А В А Т Е'Г Г Б. • ' • : . У време, кадт. ее Гијкћ Поезшмв инричнолг ирославлло, прилнкомт. векомт. отпутуе у Цнрихт.' гди е ЛаватерЂ башт. темелг. н-Јжои ишолн поиагао, коа се од'б то доба ако прогласлиа.: Н^мачкн е ком. понистђ (Гиукх) о Фисономичншм -ђ д4лима Лаватера доста слушао, безт. да е слепЈ) томе веровао .. но н1;гова ватрен.а природа а осо<јшто н'ћгово за свачимг, што би чудно бмло, заузета Фантаз^а ннтересв е немн у томљ налазила| ? што е у Лава теру нешто виспрено, нов.о, јсм-ћло. н снино л ежа.ш; Лааатерг се башт> у свомђ ка^ннету, правомт. Музеуму, гди су наиотличнш мужеви сћ ОсобиТммт.: художествомт. намалани билИ. забавпло св Лиса Ј н1;мт> пнсама , коима е обично већу частб свои готреићи чаеова жертвовао. Онг с.е ј чинн, као да долазакт. Глука ни е ни прнм ктјо , и углубл1;нБ у мб1слн овога посла , настави писан% дал4 , безт. да е и едан -б погледт. свомђ новом-б госту поклоН10. То е тралло иало дуже одљ по часа, и већг е Глукт. у нек1и немир'в несгерпЗ.шн Дошао, кадт. на едант, ма Лаватерт. свое плаве очн, из & кон <"е разумЂ н ерца доброта светлнше, на в"ћга управи. ,.Ст. кнјљ имамт. честБ говорити" дапвјтаЛава*ер'Б. Опростите Господине, смешећи се одговори ухдожникх, Олростите ми, што вамг на пв^тан;]; не одговараиЂ , н што вамтћ га оставламт., да самн на н4га одговорите. Не суинаиг , дл вдмђ проницателствон остроум1.е у томђ помоћи не ће. Допусгите ми дакле, да васБ запБхтамт., ко самБ и и шта санБ јх ? Нам^ћра е Глукова очбвндна бмла , славноГБ нау--' ченика мало у смутнБу довести; но ован таквимт. искушенјпма навикнут!. више е нег -б еданпутт. побкде добјао , ков е н4гове млогочнслене посћтителћ у уднклен'ћ доводнло , и заиста почне, безч. да се на одговорЂ компоннсте смутГо, одма н'}.гове черте и Физономјк) прил.ћжно сматрати, и после н-ћколнко минута- заклмчн онђ свое испБ1тиван4 сб речма; ,,Да, н се не варамљ ! Вб ! сте хМузикусЂ »>То е истина, одговори художннкЂ; но то е празно, Н е опред1>лено означете. Не бм л' вм моглн частБ музике назначити, кошн самБ се оддао," ' На ово ново пмтан-Јћ поћутн мало .'1аватсрг, иу дубоку се мисао углубн, после напрасно рекне : ,,Тако е,!" „ Вбј сте компониси.! . . ;

и то драма-гнческш компон1С11> ...... Своиства , коима се одликуете, есу живостб , енергја , см '1> лостђ , вБ^сока чувствованн , виспрсне ндсе ... • и вндите", настави да.гћ, нзвадивши изђ свое кнБнжннце прекрасно д ћлб „л ћу се обкладнти, да сте вб ! ову час.тнцу сложнли (комнонирали) . . . Глук-Б посмотрн дћло и позна у В'1му свом оперу подђ насловомг : „Г1пдев!е Исполнна(ГЈганта)' коа е мало пре велико одобреше у ц^ћлои НЉмачкОи дббнла. Остроуше н-Ј-.говог-б гостопрнмца нешто га у СтрахЂ и удивлен1е доведе. ,,То ни е све," наставн Лаватерт., когђ се чело одушевлен1емЂ св'ћтлише , а гласЂ свакж часЂ све већш и већји товђ доб1нше, ,,то ни е еве... Вм. ете одвећт. ве ; лико.мЂ, саиномЂ опред^ленпо позвани . '. • . Вб1 ће те славно име и неумрлми споменЂ на предузеТомЂ путу оставитн .... Вбт ћете утемелБнтелБ, грдне школе постатн ; ерЂ вб1 нмат.е у себн веизмерну стварлмћу силу, н шта 10штг внше, ону ватрену ревностБ за борбу ва полм честн, коа славне лмде пронзводн, и побћду осигурава." Носле трн годиве отнде Глјкђ у Француску, гДн е свон> ,, Иф1ген1к> у Аулису" предетав^о, оно дћло , кое е е КаотемелБ свммђ иовимђ лнричнммЂ драмаиа служило ; томб се прилнко»п. нодели цео музнкалнмн светт. на две нартае, н име Глука, нрославн се у ц *ћломЂ св'1;ту н чесћу ув'1;иЧа. Тммђ се вачнномч. нспуне предсказанЈн Лаватера • славномЂ нкмачкомБ компонисти. ' В Љ С Т "И. ■' ., 1 Пешта. Изводђ изг еднога Земунскога пиСма, к ое е ово Дана овамо наНаСЂ управлћно, у смбтрешУ наше ■ народностн између осталога овако гласи ј ,,КадЂ ВећЂ толнко целкш нашЂ родч. сб благодарностн признае добротворство безсмртнога Савве ТецелЈе , ммслнмђ не 61.1 бмло излншно, кадт. 6б1 посредствомЂ Новина обнародовао се и н4говђ тестаментЂ, потомб и сав:. Јнвентар!уМЂ и на чнето нашавш1и се остатак 'б, ( Лко С. Иагица за нароДЂ ради (а да за таи радн, показуе д^ломђ) и себе као народно Заведен1е сматра, онда овако важнмн предмет-Б не треба за себе саиу у таиностн задржавати, Вего све роду нека саобштава, не 6б 1 лн тнмђ 1 оштђ кога иодра ж а т е л л Текелт пебудила ! :— Овако пнсмо говори; мм пакЂ свагда старгоћн Се, колико намЂ силе наше допуштан», благо рода безЂ разлога „сл. кое е стране ? како? и преко кога? установл4но, двно н ис-