Peštansko-Budimska skoroteča

114

стоиногђ еачувао. О пруско- шлезскомт. Д1ллект\ , као и о начину живота, о6б1чаима и нац10налнв1МЂ иесмама прлске ШлезЈе Ј другомт, ћу особитомт. од г ]5ленно говорити. — Међу славенскимт, рукописима,коисе у бреславскои свеЈЧилиштнои кнбијкннци налазе, ни бдногт, не нађо, кои 6 б 1 башт. знатан *б бмо ; напротивт, Ј Музеуму старожитности налази се по нешто знатно. У Шлезш неманикаквв! знатнвт обкопа, осимт. гробова ? ј коима се, као и на равномт. полго урне ст. пенеломБ и различшлмт. стварма нли одт> камена , или одх бронзе налазе. У Нреслави забавлао самБ се и сђ долбнолужичкимт. Д1ВЛеКТОМЂ. На п утV изт. Бреславе у Герлнцт. задржимт. се мало V Лигницу, гди у внбижници црвве св. Петра три кирилска рукописа нађемЂ, кон су, као што се види, изб 1 .» тгл' >6 века; сва три су по свои прилици изт. Рус1б амо донешена; у тои се цркви и образт> Митрополита Алевсе чува. У Герлицу не мого | дјто остати. осимт. кнБижнице само ме в познанство кандидата Смолерт. задржавало, кои 6 знанЉ лужичкогт. д^нлекта у прстима имао. У Милскои кнбнжницн нађемт, еданаистт. славенски, понаивише чески рукописа. У Библ10теки ученогт, друштва чуваЈО се сабори покоиногт. Антоша, Френцла и други списателн. Међу иримма нађемт. прим4тбе о дпмекту Кашуба и три преписа Полабскогт. речника одт, Хенинга. Морамт. приметити, да вданЂ одђ ти преписа, кои еГ. ДобровскомЂпознатЂ и у Славлнки б г 1; говои штампанЂ 6 б 10, одвећЂ неразумигеланЂ и рђавЂ; а друга два препнса виде се, да ни ДобровскомЂ ни дрргомЂ коме ни су позна та бв1ла. На ползу ми в 6 бмо и познанство нароха Хаупта, нздаватела лјжичвогђ магазина и сабора лужички исторнва, С ђибимђ и СмолеромЂпрође -мђ крозЂ

славенска окруж1а око Герлица, као и око вароши лежеће обкопе н друге знатне предмете. Између другогЂ налазе се оаде два брда, одт, кои се едно зове чернебогЂ а друго б-ћлебогЂ. (конацЋ сл4дуе) ЦАРЂ ИВАНЂ. (И С Т И н II Т б1 и д о г а ђ а и). (конац-в) ВећЂ се данЂ почео краш клонити. Сирома СелванинЂ изгледо в често преко врата напол"ћ, алт. на друму одт. Москве ништа се н1е мицало. О нђ в махао сђ главомЂ ,и називао в самЂсебе бЈдаломЂ, брЂ в речма вдногЂ^непознатогЂ прос1»ка могао тако веровати, 6 јдј Н и оваи ни онако ништа дрјго ше имао , да 6б1 за препитан1в и конакЂ себе захвалшлмЂ показао. — II кадЂ е већЂ нешто мало злочЈданЂ опетЂ за врата натрагЂ пошао, и истаза собомЂзатвори гитео: Мили Боже, каква лупа одђ конн и лшдји; цело село 1пв могло само почетакЂ те снине Свите обЈзети. Сирома селБанинЂ отрго в врата, и кад-Б в истј велЈјлћпну мложинј и царскЈ заставу напредЂ Јгледао, зовнјо е онђ своеизнЈтра: Однте, одите; силнбш ЦарЂ пролази ј цсломђ свомђ величеству овуда! — и чимђ су сви изћ нутра тамо долегили, већЂ е ИванЂ ј царскомт. Јкрашешш предЂ врата приспео, ааЈстав ^о кона и сишао се на не мало Јдивлеше нвегове пратнћ иселБанина на землш, јзвикнјвши : „Овде ће се детета ;;рштенј; држати!'' ПрЈжашћи одђ стра и почитан1Н на колена падашћемЂ домаћнну пр1нтелБСКи рЈКЈ рекне мј : „И самБ теби едногЂ кума изђ Москве обећо. Гледаи! Ево га! 11 самв таи!" Дркташћи СелБанинЂ н1е одђ стра свогђ госта познао, бЈдући сЈНБегове очи одђ светлости царскогЂ величества