Peštansko-Budimska skoroteča

166

мало затнЈгв они опеи. облакт. за со6 омђ угледаше. Мила створи т едант. ма храм-Б великол^пнБШ и Лнка намести, да уместо црквеннка на врати стои и рече мј : „А ко те чародЈш зап&иа, одговори му да си човека сђ девоикомЂ видео , али пре него што е прввзи камснЂ за оваи храмЂ положенЂ. Ето ти у томт. и облака , и изђ н!;га се поави глаев чарод ЈЈн: ,,Еси л' видео бога ти, да е ову. да вданЂ човегл. са девоикомЂ на конт протрчао" ? „Есамв." одговори Инко , „али пре него што е првми каменЋ за оваи храмЂ положенЋ. На то облакЂ натрагч, као стрела одлети. Кадт. е већт. чародМ у замакЂ приспео, преповеди матери, шта га 6 на пјтј стало. , ; О дђ тебе нема нпшта" рече лготпта аветЂ, та црквенлкЂ онаи, нико другш ни вбвто, него ^нко. Д ћу сама садЂ за ннима да поптимђ , да видимђ оћеду л' мене преварити. — Лнко са М иломђ већЂ 6 близу свогђ рођена места дошао, кадт, се на еданпутЂ за нт.има страовитБш облакЂ поиви. „А хђ ! садт. смо у наивећои опасности, то 6 моа проклета маћ^а" рече Мила. ,;Она за нама иде у потеру". На то брзо кон-к у велико езеро претвори, а они обое две патке постадоше, кое су на езеру пливале. У томђ стиже ицрнћш олакЂ ; кон се при брегу взера заустави, и из'в н ЈЈга страовита понвм се анЈдал, коа воду изђ езера гутати стаде. Већт. скоро воде у езеру не стаде: Лнко и Мила очевидну пропаств угледаше, и часЂ онаи очекиваше, кадт, ће ш аждаа прогутати. Али Б огђ е ка праведнои страни. Аждаа се одђ воде напреже: огромнб1и се звукч. садт, зачу, и ождал разпаде се. (ззеро врати се на место свов, Лнко и Мила објли с v избавлћни! 0ни одма правБЈИ видђ уз.му, и виде да у мес-.о грдне аждав мртво тело аветн на црнои землви лежи. Радостни и весели до!)оше у место Л нковогђ рођенн, где

све у туги наивећои застадоше. Али се садЂ сва жалоств и туга на радоств и веселћ обрати. Днко представи своимђ родитеЛБима Милу, као свого избавителБку, и преповеди имђ све ; шта в ирепатш. — У сладкомЂ задоволвству живише гоштђ млого година Неделвкои Драгина са свои 100 свшова; али шштђ млого срећши одђ нби бмли су Инко и Мила, кои у сладкомЂ задоволкству и лгобави дубоку старостн докшвише, и премда као и свакш човекЂ горкои смрти подлећи морадоше, зато опетЂ одђ старина па до данашнћгЂ дана о нћима се преповедаше, и тако имђ вечитб 1 и споменЂ у народу србскомЂ остаде ! (изђ Фогла)

КРАТКА ЦРКВЕНО- ИСТОРИЧНАНАЗНАЧЕНШ. одђ Димитрјл Арнота. Почетакт, жертвоприношен^л е одЂАдама. Кад-в е изт» Раа изгнанљ бно, за знакг свогљ поканшл, н за умилостивнти Бога, на ту мисо дође , да жертву Богу принесе. Сабере с^мена , плодове трудасвогЂ, сажежеу славу БожЈк>, комђ супрн5г>,ру н н'1гови потомци слТ>довалн. Идолослужен1е се почело одђ времена Цара ХалдеискогЋ Шн а сшна ВЈлова. — Н шћ по смрти Отца свогћ Вјла, за одлакшати туги и жалости свое, да од% камена отесатн подоб1е оца свог-к ; кое е на средт. града, на едномЂ столпу утврдптн дао, и заповЈдш подаником'6, истомђ 1долу као Богу самомт. кланлтн се године 2000 одт. почеткасвета, и то е бвш првнн И долђ па землви. А у ег1петскимт> странама Кназт. нћкЈи именомг С Iрофан1сћ по смрти снна свогђ , дао е подобЈе н -бгово одт, камена изрезати н на гробу утврдш; подђ власћу нћговогЂ бнвшш народи за умилити се влад'}.тел1о свомђ , почитовали су истни 1 д о л т. поклонен^емг и жертвама. — О чемг С оломонђ у премудростима своима Гл- 14 аЗлатоустљу послан !нма кљ бФесеомЋ Гл. 5 нространо говоре. Перво СвештеникЋ АронЋ године 1600 пре Р: X: сал!0 е одг^злата теле, и казао ГсраилтнномЋ : „Ово е Б огђ вашт., кои васђ е изђ Егјпти. извео .